Predsednik Francuske izneo je svoje viđenje kraja rata u Ukrajini.
Rat između Rusije i Ukrajine može se okončati samo pregovorima, iako bih želeo poraz Rusije u Ukrajini, rekao je francuski predsednik Emanuel Makron. “Želim poraz Rusije u Ukrajini i voleo bih da Ukrajina odbrani svoju poziciju, ali sam uveren da kraj rata neće biti postignut vojnim sredstvima“, rekao je Makron. “Nijedna strana ne može u potpunosti da pobedi zato što efekti mobilizacije nisu veliki kao što se očekivalo i ima ograničene kapacitete”, dodao je on.
Makron je ponovio da je Ukrajini sada potrebna vojna ofanziva kako bi se Rusija vratila za pregovarački sto On, međutim, ne smatra da Rusiju treba napadati na njenom tlu, kako neki predlažu. “Pre svega, ovi posmatrači žele da razbiju Rusiju. To nikada nije bio, niti će biti, stav Francuske“, rekao je on.
Makron je izrazio sumnju u mogućnost značajnog unutrašnjeg pritiska u Rusiji da pomogne okončanju rata. "Da li iskreno mislimo da će iz ruskog civilnog društva izaći demokratsko rešenje, posle godina radikalizacije i sukoba? Zaista to želim, ali ne verujem baš", rekao je Makron.
Francuski lider je dalje rekao da mu se svaka alternativa ruskom predsedniku Vladimiru Putinu u sadašnjoj postavi čini lošijom. Podsećanja radi nedavno je bivši izraelski premijer Naftali Benet dao intervju koji je imao globalni odjek zbog eksplozivnog svedočenja o tome šta se desilo sa mirovnim pregovorima između Ukrajine i Rusije, koji su neslavno propali prošlog proleća.
Na početku ruske invazije na Ukrajinu, Benet je pokušao da bude mirovni posrednik između zaraćenih strana. Zahvaljujući funkciji premijera zemlje koja je bliska Vašingtonu, ali i dobrim odnosima sa Moskvom, Benet je bio i prvi strani lider koji je posetio Moskvu od početka rata. On je detaljno ispričao kako su ti pregovori tekli, bar iz njegove perspektive. Ključna tvrdnja je da, uprkos ustupcima na koje su obe strane bile spremne – ruska strana da odustane od "denacifikacije”, odnosno rušenja vlasti u Kijevu, i demilitarizacije, a ukrajinska od ulaska u NATO – na kraju, Zapadni saveznici Ukrajine stavili su neku vrstu veta na mirovni sporazum.
"Ovo ću reći u širem smislu. Mislim da je postojala legitimna odluka Zapada da nastavi da udara Putina i da ne pregovara“, rekao je Benet. Upitan da li su zapadne sile "blokirali“ posredovanje, on je rekao: "Blokirali su pregovore, a ja sam mislio da su pogrešili“. Među zapadnim saveznicima, može se razumeti iz Benetove izjave, da je prevagnuo tabor koji je bio za "agresivniji pristup“, odnosno za "nastavljanje udara na Putina, a ne pregovaranje“, kako je rekao. Novinar je, razumljivo, odgovorio pitanjem kako je mislio da "udari Putina” kada je "Putin udarao Ukrajinu”.
"Oni su to blokirali, a ja sam mislio da su pogrešili"
Benet je objasnio da se tadašnji britanski premijer Boris Džonson zalagao za "radikalnije mere", dok su francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc bili "pragmatičniji", a da je američki predsednik Džo Bajden "podržao oba pristupa". On je naglasio da s obzirom da ishod rata u Ukrajini nije "nacionalni interes Izraela”, ni on sam nije zauzimao čvrste stavove, ali da je kao posrednik "sve do detalja usaglasio sa SAD, Nemačkom i Francuskom”.
(MONDO)
