Za maj 2023. godine zakazan je prvi civilni obilazak Titanika, a buru je podigla cena ovog zadovoljstva.
Titanik i dalje važi za jedan od najluksuznijih brodova svih vremena. Njegova priča je dobro poznata svima i 110 godina nakon strašne tragedije koja je zadesila brod, posadu i putnike. Tim povodom je kompanija "Ocean Gate" objavila da će u maju 2023. godine biti organizovan prvi civilni obilazak Titanika, piše "Euronews".
Obilazak se zove "Mission specialists" koja predstavlja potpuno novi pristup čuvenom brodu koji je postao simbol napretka i gordosti. Kompanija "Ocean Gate" se bavi istraživanjem morskih dubina i njihova zamisao je da omogući ljudima da putuju na dno mora i okeana. Ne svima naravno već onima koji to plate.
Gde se krije caka? U ceni, a ona iznosi 260.000 evra po osobi. Za taj novac možete kupiti stan u Beogradu. Baza kompanije nalazi se na oko 600 kilometara od obale Njufaundlenda na mestu gde je i potonuo čuveni Titanik koji je važio za nepotopiv brod. Olupina broda nalazi se na oko 3,8 kilometara dubine i za ovu misiju potrebne su posebne podmornice koje su napravljene od lakih i čvrstih materijala. Ova podmornica bi mogla da odvede posadu koja broji do pet članova do legendarnog broda.
Priča o Titaniku
Titanik je potonuo 15. aprila 1912. godine nakon što je udario u santu leda. 1.517 je umrlo ili se udavilo, od čega 1.360 muškaraca i 157 žena i dece. Titanik je bio jedan od tri putnička broda, koji su trebali da dominiraju prekookeanskim putničkim saobraćajem. Bio je vlasništvo kompanije Vajt Star Lajn, a izgrađen je na brodogradilištu Harland i Vulf pod brojem 401. Titanik je bio najveći putnički brod na svetu u to doba.
U toku prvog putovanja, Titanik je udario o ledeni breg u nedelju, u 23.40 (brodsko vreme), 14. aprila 1912. godine. Potonuo je dva sata i četrdeset minuta kasnije, u 02.20, narednog jutra. Tragedija je bila jedna od najvećih mirnodopskih pomorskih katastrofa, te je tim i široko poznata. Titanik je koristio najnapredniju tehnologiju, dostupnu u to doba. Sama tragedija je bila veliki šok za ljude, jer je Titanik, uprkos naprednoj tehnologiji i iskusnoj posadi, na kraju ipak potonuo uz velika ljudska stradanja.
Dva sata nakon što je Titanik potonuo, brod Karpatija je došla na mesto nesreće i počela sa spasavanjem preživelih u toku nekoliko narednih časova. U 08.50 časova, Karpatija je zaplovila put Njujorka gde je pristigla tokom večeri 18. aprila 1912. godine pod jakom kišom. Od ukupno 709 putnika, 528 preminulo iz treće klase, 166 iz druge i 123 iz prve. Olupine broda su 1. septembra 1985. godine pronašli Žan-Luis Mihel i Robert Balard. Postoje tvrdnje da su ostaci broda pronađeni 1982. godine, a da je to 1985. objavljeno.
Mada, te tvrdnje nisu potpuno tačne, sem sitnih ostataka koji su bili skupljeni sa plaže Halifaksa, dok su krupniji i teški bili podignuti nakon istraživanja olupine. Tokom tog perioda, Američka mornarica je želela da unapredi tehnologiju kako bi Balard mogao da nađe ruske podmornice Trešer i Škorpion koje su bile udaljene od Titanika. Nakon upešne misije, 1984. godine, Američka mornarica je odobrila Balardu da može odradi ono što želi: da nađe olupinu Titanika. U Julu 1985. zajedno sa francuskim timom iz Francuskog insituta za eksploataciju mora na istraživačkom brodu Le Suroit, koji je imao napredniji sonarski sistem SAR, Žan Luis Mihel i Balard su krenuli u potragu za olupinom Titanika.
(MONDO)
