Predsednica Moldavije Maja Sandu prisustvovala je sastanku NATO pakta na poziv Džoa Bajdena.
Devet članica NATO pakta iz Centralne i Jugoistočne Evrope sastalo se 21. februara u Varšavi. Tom prilikom američki predsednik Džozef Bajden pozvao je i predsednicu Moldavije Maju Sandu iako ova zemlja nije članica alijanse niti pretenduje da to i postane.
Tokom govora, Džo Bajden se direktno obratio predsednici. "Ponosan sam što sam na vašoj strani i na strani moldavskog naroda, koji voli slobodu“, rekao je on i pozvao prisutne da aplauzom pozdrave Maju Sandu. Taj gest ima veoma ozbiljnu pozadinu. Republika Moldavija, koja se nalazi između Ukrajine i severozapadne Rumunije, dugo strahuje da će postati sledeća žrtva ruske agresivne politike i trenutno se suočava sa sve očiglednijim i sve žešćim vojnim pretnjama Moskve. Početkom prošle nedelje, ruski predsednik Vladimir Putin otkazao je dekret iz 2012. godine kojim Kremlj garantuje suverenitet i integritet Republike Moldavije.
Neposredno pre toga, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upozorio je da Rusija državnim udarom želi da ukloni proevropski državni vrh Moldavije. S druge strane 23. februara Moskva je saopštila da Ukrajina planira vojnu intervenciju u Republici Moldaviji, piše Dojče vele.
Moldavija je bila prva zemlja u kojoj je, nakon raspada Sovjetskog Saveza, Rusija podržala separatiste, izazvala višemesečni krvavi rat (1992) i potom stvorila zamrznuti konflikt: u Pridnjestrovlju ili Pridnjestrovlju, uskom području na istoku Republikom Moldavijom, preko reke Dnjestar (moldavski naziv Nistru, drevni Tiras) više od tri decenije vladaju snage lojalne Moskvi.
Pored toga, tamo je stacionirano oko 2.000 ruskih vojnika. U blizini pridnjestrovskog sela Kobasna nalazi se i najveće skladište oružja u Evropi sa oko 20.000 tona municije i vojne opreme. Moskva je 1999. godine pismeno garantovala da će povući svoje trupe iz Pridnjestrovlja, ali nikada nije ispunila obećanje.
Od početka ruskog napada na Ukrajinu, Pridnjestrovlje je dobilo mnogo veći strateški značaj. Rusija bi odatle mogla da otvori zapadni front u Ukrajini. Ili u najmanju ruku izazvati toliki unutrašnji politički haos u Republici Moldaviji da zemlja postaje ozbiljna krizna tačka na istočnoj spoljnoj granici NATO-a, i na zapadu Ukrajine.
Za takav scenario bi mogle biti zainteresovane i separatističke snage u Pridnjestrovlju. Poslednjih decenija finansirani su, između ostalog, masovnim švercerskim operacijama, koje su se odvijale i preko ukrajinske teritorije. Od početka rata Ukrajina je zatvorila granicu sa Pridnjestrovljem. Zato tamošnjem režimu preti ekonomski kolaps.
U prvim mesecima nakon početka ruskog rata u Ukrajini, moldavska predsednica Maja Sandu i proevropska vlada te zemlje zauzeli su veoma oprezan stav prema Ukrajini - nisu hteli previše da idu na kurs konfrontacije sa Moskvom. To se promenilo prošle jeseni.
Moskva je sve više smanjivala isporuke gasa Moldaviji i podržavala opozicione stranke u pokušajima da destabilizuju unutrašnju političku situaciju u toj zemlji. Ovo je moralo da ubedi predsednicu Sandu i moldavsko rukovodstvo da su svi napori da se postigne rešenje sa Moskvom uzaludni.
Zbog toga je Republika Moldavija počela brzo da prilagođava snabdevanje gasom i električnom energijom drugim provajderima umesto ruskim. Osim toga, u međuvremenu se u toj zemlji vodi otvorena rasprava o tome da li treba da promeni status neutralne zemlje, zapisan u ustavu. Govori se i o naoružavanju moldavske vojske, koja je do sada bila gotovo bez naoružanja. Nemačka je pre nekoliko nedelja isporučila Moldaviji oklopna vozila Piranha.
Ta zemlja je trenutno teško mogla da se odbrani od separatista, koji u Pridnjestrovlju verovatno imaju na desetine borbenih tenkova i drugog teškog naoružanja, kao i velike zalihe municije. Zato je Ukrajina ponudila Moldaviji pomoć u slučaju da Moskva i separatisti izazovu sukob.
To što Ukrajina planira intervenciju u Republici Moldaviji je besmislena optužba Moskve i u najboljem slučaju služi samo kao izgovor za Kremlj. Zato što Ukrajini ne odgovara da otvori drugi front i veže svoje vojne resurse, koji su preko potrebni drugoj strani.
Ali ruski predsednik Vladimir Putin je to već postigao. Republika Moldavija, koja je do sada bila uglavnom politički neodlučna, oslobađa se moskovske stege, odlučnije nego ikada ranije u protekle tri decenije. Pored više simboličnih gestova, poput onog američkog predsednika prošle nedelje u Varšavi, podrška stiže i od "starije sestre” Rumunije, sa kojom Moldavija deli zajednički jezik, kulturu i dugu istoriju. U ekonomskom odvajanju od Rusije, Rumunija će u budućnosti biti jedan od ključnih partnera Moldavije.
(MONDO)
