Finska, Estonija, Letonija, Litvanija i Poljska planiraju da izgrade ogradu dugu 1.245 kilometara koja će odvojiti njih i Evropsku uniju od Rusije i Belorusije.
Finska je počela krčenje šuma u blizini svoje granice sa Rusijom kako bi mogla da postavi 200 kilometara dugu i tri metra visoku ogradu sa bodljikavom žicom na vrhu. Ova zemlja je počela gradnju jer više nije sigurna da će Rusija voditi računa o bezbednosti svoje granice. "Finski graničari su procenili da se na delu istočne granice mora izgraditi barijera zbog novonastalih bezbednosnih okolnosti", rekao je menadžer projekta Ismo Kurki. U septembru 2022. godine, Finska je objavila da su njeni graničari osmislili plan za izgradnju ograde, piše Vašington post.
Finska, Estonija, Letonija, Litvanija i Poljska već su počele radove na segmentima ograde. Letonija je 2021. godine najavila da će izgraditi ogradu dugu 506 kilometara na granici sa Belorusijom, Litvanija je već počela da gradi ogradu dugu 498 kilometara na granici sa Belorusijom, a Estonija je ubrzala fazu planiranja - 114 kilometra dugu ogradu na njenoj granici sa Belorusijom. Poljska je u novembru 2022. objavila da planira da izgradi 2,4 metra visoku ogradu sa bodljikavom žicom na vrhu granice sa Kalinjingradom. Potpredsednik poljske vlade i ministar odbrane Mariusz Błaszczak objavio je prošle nedelje fotografije na kojima se vidi da se ograda već postavlja.
Pomenute zemlje su se upustile u ovaj projekat jer je pre više od godinu dana Rusija izvršila invaziju na susednu Ukrajinu, što se u međuvremenu pretvorilo u punopravni rat. Čitav njihov poduhvat neodoljivo podseća na Gvozdenu zavesu, 6.920 kilometara dugu zbirku raznih barijera koje su tokom Hladnog rata bile granica između komunističkog Istoka i kapitalističkog Zapada. Deo te barijere bio je Berlinski zid, čiji je pad na kraju doveo do pada komunizma u centralnoj i istočnoj Evropi i ponovnog ujedinjenja Nemačke.
Klaus Dods, profesor geopolitike na Rojal Holovej koledžu, Univerzitet u Londonu, rekao je da se barijera može posmatrati kao "zavesa od bodljikave žice". Svih pet evropskih zemalja koje ili planiraju da počnu da grade ogradu ili je već grade rekle su da su zabrinute što strane vlade dozvoljavaju ilegalnim migrantima da uđu na njihovu teritoriju ili će to učiniti u budućnosti.
Neke od ovih zemalja pustile su u rad planove za ograde nakon što je Belorusija 2021. pozvala migrante k sebi, a zatim ih "prosledila" državama članicama Evropske unije sa kojima se graniči. Vašington post navodi da je beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko odgovorio na sankcije koje je njegovoj zemlji uvela EU.
Finska, Estonija, Letonija, Litvanija i Poljska žele da što pre podignu ogradu prema Rusiji i Belorusiji jer strahuju da bi Rusija mogla da pokuša da uradi isto što je uradio Lukašenko 2021. godine. Finsko-ruska granica duga je 1338 kilometara i predstavlja najdužu granicu koju država EU ima sa Rusijom.
Finska vlada je, međutim, odlučila da postavljanje ograde duž cele granice nije isplativo. Finci se nadaju da će ograda od 404 miliona dolara, koja bi trebalo da bude završena do kraja 2026. godine, na kraju pokriti 15 odsto finsko-ruske granice. Fincima je najvažnije da postave ogradu na jugoistoku zemlje u blizini postojećih graničnih prelaza.
Nakon što je Rusija krajem septembra 2022. naredila delimičnu mobilizaciju rezervista, Finska je znatno otežala Rusima dobijanje viza za ulazak u zemlju. Ismo Kurki kaže da je saobraćaj na rusko-finskoj granici trenutno slab. Finski zvaničnici rekli su da žele da izgrade ogradu kako zemlja ne bi bila pogođena migrantskom krizom koju je izazvao Lukašenko na granici između njegove zemlje i Evropske unije, odnosno Litvanije, Letonije i Poljske.
"Fizička barijera je neophodna u situacijama velikih migracija. Ona takođe usporava pravac kretanja velikih masa ljudi koji se tada formiraju", rekli su finski graničari. "Čak i ako ljudi zaobiđu ogradu, to ih je ipak usporilo i omogućilo vlastima da upravljaju situacijom“, dodali su graničari.
Osim podizanja ograde na granici sa Rusijom, Finci će izgraditi i put za patrolna vozila i postaviti sistem nadzornih kamera. "Berlinski zid je demontiran 1989. godine i to je omogućilo Evropi da vidi svoje granice kao mesta bez trenja“, rekao je Klaus Dods i dodao da sve ukazuje na vraćanje čvrstih granica Evropi. "Puštaju se u rad ograde od bodljikave žice, dronovi i nadzorne kamere. Evropa se utvrđuje", dodao je profesor geopolitike.
(MONDO)
Herojska pobeda Partizana u Berlinu! Karlik Džouns 2 sekunde pre kraja doneo petu u nizu!
Partizan prosuo sve i izgubio u Subotici: Bledi crno-beli nisu mogli protiv Spartaka!
Hrvatski komentator u šoku šta su uradili Zvezdi u Milanu: Vikao kad je video sudijsku nepravdu i gol! (Video)
Procurili detalji Makronovog plana za Ukrajinu: 40.000 NATO vojnika, ova evropska država preuzela bi potpunu komandu
"Uvek sam verovao u Željka Obradovića!": Ostoja Mijailović pričao o timu i otkrio budžet Partizana