LOME SE KOPLJA, UKRAJINA ZABIJA KLIN NA OVOJ TERITORIJI: Putin će dići celu Rusiju na noge, spremaju njegov kraj?!

Mnogi zapadni posmatrači rata u Ukrajini smatraju da su ispunjeni svi izgledi za dugu ratnu agoniju i da je teško veoma brzo pobediti Rusiju i proterati je iz Ukrajine. Postoje, međutim, potpuno suprotna mišljenja; jedan takav pripada penzionisanom britanskom oficiru Ričardu Kempu, veteranu rata u Avganistanu.

Predlog generala Hodžisa je sledeći: izolovati poluostrvo u ruskom vlasništvu preciznim udarima na dva kopnena puta koja ga povezuju sa ruskom teritorijom. Kerčki most i koridor za Krim koji ide duž Azovskog mora već su oštećeni u diverziji. Nakon presecanja ovih logističkih kuća, usledio bi veliki oklopni napad na Azovsko more, praćen prodorom ruske odbrambene linije severno od Krima. Kada ukrajinski raketni i artiljerijski sistemi budu u neposrednoj blizini, ruske vazdušne, kopnene i pomorske snage na poluostrvu bile bi napadnute preciznim dalekometnim napadima i bombardovanjem, sve do poslednje tačke kada bi ukrajinska vojska mogla da pokrene kopnenu ofanzivu duž Perekopske prevlake. na sam Krim..

Ovaj usaglašeni napad na poluostrvo, njegovo izolovanje, neutralisanje i nanošenje velike štete Putinovoj vojnoj infrastrukturi udarima dugog dometa bio bi veliki udarac za ruski moral. U nedostatku drugih odlučujućih uspeha na bojnom polju, ovo bi za Moskvu predstavljalo poraz koji ne bi mogla da prikrije. Pad Krima bi svakako doveo do potpunog kolapsa ruskih snaga na terenu, a možda čak i do Putinovog pada, smatra Ričard Kemp.

Sve je lakše reći nego učiniti. A britanski penzionisani oficir smatra da plan nema šanse za uspeh ako ukrajinskim snagama nema veće vojne i druge podrške Zapada. Čak i ograničena operacija oslobađanja zahtevala je masovno povećanu pomoć zapadnih zemalja, primećuje on, uključujući mnogo više tenkova nego što je obećano, mnogo veće količine municije, kao i raketne sisteme dugog dometa koji nikada nisu razmatrani ili obezbeđeni. Ova dodatna podrška bi morala biti dugoročno održiva, a to bi značilo povećanje odbrambene industrijske proizvodnje kako u SAD tako i u Evropi iznad prethodno razmatranih vrednosti.

Postizanje ovoga je isključivo pitanje političke volje na evropskom kontinentu, koji je još uvek prilično klimav. Upravo sada postoje jasni znaci da evropski lideri, u strahu od inflacije i recesije na svojim tržištima, guraju Zelenskog ka mirovnim pregovorima sa Rusijom, a ne da poraze Moskvu. To je bila i poruka koju su nedavno u Parizu ukrajinskom lideru direktno preneli francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc.

Obe ove zemlje su poručile da ove godine neće isporučivati Ukrajini nove vrste naoružanja. Trenutno se govori samo o budućoj bezbednoj pomoći i garancijama NATO-a Ukrajini nakon završetka rata, kao sredstvu pritiska na Zelenskog.

Putin prepoznaje kolebljivu podršku Zapada ukrajinskoj ofanzivi i biće ohrabren da unapredi sopstvenu ofanzivu kako bi maksimizirao teritorijalni dobitak pre bilo kakvih potencijalnih pregovora. Malo je verovatno da će ostvariti svoje pune ciljeve na bojnom polju, ali svakako neće dobrovoljno predati ono što sada ima, a to je znatno veća teritorija nego kada je rat počeo.

Kako su Ukrajini oduzeti resursi za odlučujući uspeh, rezultat dogovora Kijeva i Moskve mogao bi da bude samo period relativnog mira, posle kojeg bi usledila konsolidacija ruske vojske i sledeći krug ruske agresije. Plan generala Hodžisa za Krim je možda previše optimističan, ali dugoročni mir može doneti samo poraz Rusije na bojnom polju, smatra britanski vojni ekspert. Scenario koji lideri NATO-a sada guraju znači da bi, dugoročno gledano, poraz Zapada i ohrabrenje Rusije i Kine bili utoliko štetniji jer je mogućnost potpunog ruskog kolapsa trenutno na dohvat ruke.

(Mondo)