Razlog zašto Rusi napadaju Bahmut možda ima manje veze sa vojnom, a više sa političkom strategijom.
Kako počinje druga godina sukoba, za koji se predviđalo da će trajati nekoliko dana, Vladimir Putin nastavlja da ubacuje svoje snage u borbe oko grada Bahmuta, a Ukrajinci nastavljaju da se odupiru. Prvi znak da će Bahmut postati katastrofa za Ruse kada su u pitanju gubici, pojavio se pre devet meseci, oko 50 kilometara severno od tog grada na istoku Ukrajine.
Bitka koja traje više od sedam meseci
11. maja 2022. godine, delovi ruske motorizovane brigade stotine vozila i hiljade vojnika pokušali su da pregaze reku Severski Donjec kako bi proširili ruske uspehe u oblasti Donbas u Ukrajini, piše Forbs. Ukrajinski dronovi i izviđači presreli su brigadu na sredini prelaza. Ukrajinci su gađali rafal za rafalom teške artiljerije na ruske snage okupljene na otvorenim obalama reke. Kako se dim razišao, desetine ruskih tenkova i borbenih vozila ležale su uništene, a verovatno su stotine Rusa poginule. "Pokušaj prelaska reke pokazao je zapanjujući nedostatak taktičkog smisla“, saopštio je Institut za proučavanje rata u Vašingtonu.
Ovaj događaj je bio uvod u ruski napad na Bahmut. Otprilike u isto vreme kada se dogodio masakr na reci, desetine hiljada Rusa neprestano su jurišale prema dobro pripremljenim ukrajinskim položajima oko Bahmuta, predratnog grada od 70.000 stanovnika koji se nalazi 17 kilometara jugozapadno od Severodonjecka, koji je jedan od većih gradova Donbasa koji su okupirali Rusi.
Ruski gubici su bili toliko veliki. Procene su u to vreme iznosile čak 50.000 ubijenih i ranjenih da je Kremlj organizovao hitnu mobilizaciju, ciljajući uglavnom na muškarce srednjih godina iz regiona daleko izvan Moskve, kako bi popunio svoje snage. Kremlj bi naoružao ove ljude viškom hladnoratovskog oružja i gurnuo ih u bitku nakon samo nekoliko dana obuke.
Ruski napad na Bahmut je verovatno bila prva i odlučujuća bitka druge faze rata. Završeno je iznenađenje ruskog ničim izazvanog napada 24. februara 2022. godine. Izgladnjele i potučene ruske brigade koje su bezuspešno pokušavale da opkole Kijev povukle su se, dok su sve iskusnije ukrajinske brigade, naoružane novim oružjem zapadne proizvodnje, jurile za njima.
Ono što je trebalo da bude munjevit udar Rusije na Ukrajinu pretvorilo se u krvavi obračun. Brzi rat je postajao rat na iscrpljivanje, u kojem strana koja najviše ubija ima veće šanse za pobedu.
Nigde ova strašna računica nije očiglednija nego u Bahmutu. To se videlo još prošlog leta, kada su postale očigledne razmere ruskih gubitaka oko grada. To je sada još očiglednije, devet meseci kasnije, dok se bitka za Bahmut zahuktava, ruski predsednik Vladimir Putin obećava da će nastaviti da se bori, a Ukrajina, inspirisana vođstvom sopstvenog predsednika, Volodimira Zelenskog, ne pokazuje znake povlačenja, piše američki medij.
Neki gradovi i mesta donose očiglednu vojnu vrednost. Mogu se nalaziti na uzvišici ili uz strateške puteve, pruge ili plovnu reku. Možda imaju fabriku tenkova ili neku drugu vitalnu industriju. Bahmut ne ispunjava nijedan od ovih kriterijuma. Najbliža stvar strateškom kvalitetu je blizina nekoliko glavnih puteva koji povezuju slobodne ukrajinske gradove u zapadnom Donbasu. Ali Bahmut nije važniji kao saobraćajno čvorište od bilo kog drugog grada na severozapadu.
Razlog zašto su Rusi posebno napali Bahmut možda ima manje veze sa vojnom, a više sa političkom strategijom. Prvih nekoliko meseci operacije u Bahmutu bio je glavni zadatak Vagner grupe, misteriozne plaćeničke kompanije koju je navodno finansirao Jevgenij Prigožin, bivši prodavac kobasica i Putinov miljenik.
Vagnerova grupa sarađuje sa ruskom vojskom, ali nije deo ruske vojske. U velikoj meri se radi o najvećem vojnom rivalu za resurse u Moskvi. Analitičari su zaključili da su Vagnerovi napadi na Bahmut bili način da se oko grupe stvori narativ da je to jedina ruska sila koja je još uvek sposobna da pobedi Ukrajince. Ideja je očigledno bila da Vagner svoju reputaciju na bojnom polju pretvori u politički uticaj u Moskvi.
Ali kao politički gambit, Bahmut je bio neuspešan. Ukrajinci neće imati za cilj samo da povrate teritoriju koju su nedavno izgubili, već će možda i krenuti napred. Sve dok viši komandanti razumeju da je jednodnevno povlačenje cena koju brigade fronta plaćaju za napredovanje sledećeg dana, mobilna odbrana je dugoročni pobednik protiv kratkovidog neprijatelja, navedeno je.
Ukrajinski komandanti zauzimaju dugoročno gledište. Kontrast sa ruskim komandantima oko Bahmuta nije mogao biti veći. Vagnerovi oficiri su više puta bacali svoje najbolje trupe na ukrajinske položaje. Gubici su bili veliki. Do prošle jeseni, Vagneru su bile preko potrebne sveže snage. Ruska vojska je upravo skupila 300.000 ljudi u očajničkom pokušaju da nadoknadi sopstvene gubitke. Podjednako očajan za novim resursima, Vagner se obratio iznenađujućem izvoru - ruskim zatvorima.
Predstavnici kompanije ponudili su pomilovanje osuđenicima u zamenu za nekoliko meseci boravka na prvoj liniji fronta. U početku je to bila primamljiva ponuda. Vagner je brzo mobilisao 40.000 bivših zatvorenika i pojačao svojih 10.000 profesionalnih boraca oko Bahmuta.
Ovi bivši zarobljenici su zapravo bili topovsko meso i na front su došli gotovo bez ikakve pripreme. Dozvolili su Vagneru da održi tempo svojih napada, ali nisu imali mnogo šanse da se probiju i završe bitku pod ruskim uslovima.
Vagnerove snage su uspele da napreduju do predgrađa Bahmuta, ali samo nakratko. Urbana borba zahteva visoko obučenu pešadiju sa odličnim rukovodstvom u bazi. Ukrajinske brigade imaju visoko obučenu pešadiju, delom zahvaljujući instruktorima NATO-a. Oni takođe imaju dobre mlađe vođe zahvaljujući vojnoj kulturi koja odgovornost raspoređuje na mlađe oficire i narednike, a ne isključivo na stare pukovnike i generale, kao što je to ruski običaj.
Do sada su čak i ukrajinske Teritorijalne trupe – ekvivalent Nacionalne garde američke vojske – obučene i postale efikasne u borbi. Jedna od najboljih teritorijalnih brigada, 241., branila je Bahmut tokom kritične faze dugotrajne bitke krajem prošle godine.
Kako je kampanja u Bahmutu ušla u sedmi mesec u decembru, Ukrajinci su bili u prednosti. "Malo je verovatno da će ova vrsta borbe favorizovati loše obučene Vagnerove borce“, saopštilo je Ministarstvo odbrane Velike Britanije. Zelenski je 21. decembra posetio liniju fronta u Bahmutu: "Ruska vojska i plaćenici od maja bez prestanka napadaju Bahmut. Napadaju ga danonoćno, ali Bahmut se drži", bila je tada poruka.
Najmanje 4.000 Vagnerovih boraca poginulo je oko Bahmuta 2022. godine, piše britanski Gardijan. Do početka 2023. glas se proširio ruskim zatvorima. Dobrovoljaca je bilo sve manje dok Prigožin 9. februara nije objavio da Vagner više neće regrutovati osuđenike. U stvari, osuđenici su mu okrenuli leđa.
Lišen svog glavnog izvora svežeg ljudstva, Vagner više nije mogao da podržava napad na Bahmut. Postepeno, tokom perioda od nekoliko nedelja početkom ove godine, redovne ruske trupe, uključujući dobro obučene padobrance, zamenile su plaćenike koji su se tamo borili. Postepenom zamenom, ruske trupe su zadržale inicijativu oko grada", saopštio je ISV. Najveći uspeh ruskih snaga oko Bahmuta za osam meseci nemilosrdnih i skupih borbi dogodio se 12. januara kada su zauzeli Soledar, malo naselje iznad lavirinta soli. rudnicima severno od Bahmuta
Kapitulacija Soledara nije značila da je i Bahmut bio u neposrednoj opasnosti od pada. "Vagnerovo zauzimanje centra i većeg dela Soledara je nesumnjiv taktički uspeh. Međutim, neprijateljski front nije probijen. Neprijateljska komanda definitivno kontroliše situaciju", napisao je Igor Girkin, bivši oficir ruske vojske koji je igrao ključnu ulogu u ruskoj aneksiji Krima 2014.
Sam Bahmut Kijevu nikada nije toliko vredeo, pogotovo što su ga civili skoro napustili. Njegova glavna vrednost bila je prilika – prilika da se ubijaju Rusi. Ukrajinci su iskoristili tu priliku, a Rusi su u tome učestvovali, baš kao što su to učinili na reci Severni Donjec prošlog maja. Sedmicu za sedmicom, mesec za mesecom, Rusi su jurišali na Bahmut sa masom loše obučenih vojnika. Ukrajinci su ih ubijali na stotine, tvrde američki mediji.
U najboljem slučaju, tokom dugog pohoda, Vagnerove trupe su napredovale 100 metara dnevno, ocenio je Prigožin. Za devet meseci napredovali su oko 25 kilometara oko Bahmuta. Svaki kilometar je, međutim, plaćen sa nekoliko stotina mrtvih Rusa.
Pre godinu dana, Kremlj se nadao da će za nekoliko dana zauzeti Kijev i srušiti ukrajinsku vladu. Trista šezdeset pet dana kasnije, nakon što je izgubio čak 270.000 ubijenih i ranjenih vojnika u Ukrajini, Kremlj se bori da zauzme beživotni, nestrateški grad. Ali on nastavlja da pokušava. Bahmut je simbol krvave borbe - i mogući predznak sledeće godine teških borbi.
(Mondo)
