Kako su rekli mnogi svetski naučnici, nikada nije bilo manje leda oko kontinenta nego prošle nedelje.
Sateliti već 44 godine pomažu naučnicima da prate koliko leda pluta okeanom oko obale Antarktika. Vode na rubu kontinenta su svedoci ogromnog pomeranja svake godine, a morski led dostiže maksimum od oko 18 miliona kvadratnih kilometara svakog septembra pre nego što padne na nešto iznad 2 miliona kvadratnih kilometara do februara.
Ali tokom te četiri decenije satelitskih posmatranja, nikada nije bilo manje leda oko kontinenta nego prošle nedelje.
"Krajem januara smo rekli da je to samo pitanje vremena. To čak nije bila ni bliska trka. Svuda vidimo manje leda. To je cirkumpolarni događaj. Katastrofa", kaže dr Vil Hobs, stručnjak za morski led na Antarktiku na Univerzitetu Tasmanije sa australijskim antarktičkim programskim partnerstvom.
U leto 2022. godine na južnoj hemisferi, količina morskog leda je 25. februara pala na 1,92 miliona kvadratnih kilometara - što je rekord svih vremena na osnovu satelitskih posmatranja koja su počela 1979. godine.
Ali do 12. februara ove godine rekord iz 2022. je već oboren. Led je nastavio da se topi, dostigavši novi rekord od 1,79 miliona kvadratnih kilometara 25. februara i nadmašivši prethodni rekord za 136.000 kvadratnih kilometara - što je površina dvostruko veća od Tasmanije.
U proleće južne hemisfere, jaki vetrovi iznad zapadnog Antarktika udarali su u led. Istovremeno, Hobs kaže da su se velike oblasti na zapadu kontinenta jedva oporavile od gubitaka iz prethodne godine.
"Pošto morski led reflektuje, teško ga je istopiti od sunčeve svetlosti. Ali ako iza njega imate otvorenu vodu, to može da otopi led odozdo", kaže Hobs. Hobs i drugi naučnici rekli su da je novi rekord, treći put da je oboren u šest godina, pokrenuo borbu za odgovore među polarnim naučnicima.
Sudbina Antarktika, posebno leda na kopnu, je važna jer kontinent ima dovoljno leda da podigne nivo mora za mnogo metara ako bi se otopio. Iako topljenje morskog leda ne podiže direktno nivo mora jer on već pluta na vodi, nekoliko naučnika je za Gardijan reklo o efektima udara vode koji mogu da izazovu promene.
Morski led pomaže da se ublaži efekat oluja na ledu koji je pričvršćen za obalu. Ako počne da nestaje, pojačano dejstvo talasa može da oslabi te plutajuće ledene "školjke" koje same stabilizuju masivne ledene pokrivače i glečere iza njih na kopnu.
Jedna od glavnih tema za zabrinutost je značajan gubitak leda oko mora Amundsena i Bellinghausena na zapadu kontinenta. Čak i dok je prosečna količina morskog leda oko kontinenta rasla do 2014. godine, ova dva susedna mora doživela su gubitke. To je važno jer se u regionu nalazi ranjivi glečer "Thvaites" poznat kao "glečer sudnjeg dana" jer sadrži dovoljno vode da podigne nivo mora za pola metra.
"Ne želimo da izgubimo morski led tamo gde se nalaze ove ranjive ledene "školjke" i, iza njih, ledeni pokrivači. Počinjemo da vidimo znake značajnog zagrevanja i povlačenja morskog leda na Antarktiku. Definitivno je zabrinjavajuće videti kako to dostiže ove nivoe", kaže profesor Met Ingland, okeanograf i klimatolog sa Univerziteta Novog Južnog Velsa.
Podaci koje su dali naučnici dr Rob Masom, iz Australijskog antarktičkog odeljenja, i dr Fil Rid, iz Biroa za meteorologiju, pokazuju da je dve trećine obale kontinenta bilo izloženo otvorenoj vodi prošlog meseca - znatno iznad dugogodišnjeg proseka od oko 50%.
"Ne radi se samo o obimu leda, već i o trajanju pokrivenosti. Ako se morski led ukloni, izlažete plutajuće ivice leda talasima koji ih mogu savijati i povećati verovatnoću uništavanja tih ledenih ploča. To onda omogućava više prizemljenog leda u okean", kaže Masom.
Jedna studija sugeriše da je zagrevanje okeana takođe doprinelo iznenadnom padu morskog leda 2016.
"Svi modeli predviđaju da kako se klima zagreva, očekujemo da će antarktički morski led opadati. Postoji široko rasprostranjen konsenzus o tome. Dakle, ovaj nizak morski led je u skladu sa onim što pokazuju klimatski modeli", kaže ona", rekla je jedna naučnica.
(MONDO)
