Jedan od retkih Srba koji je posetio daleki Antarktik je Petar Lončar (33), naš poznati paraglajdista.
Petar Lončar putovao je na Južni pol pre četiri godine, sasvim sam, kako bi tamo izveo let paraglajderom. U ovu neizvesnu avanturu krenuo je "naoružan" informacijama, bez putne karte i "na sreću", sa mesta u Argentini koje je poznato kao "kraj sveta" ili "yendo del mundo". On je za MONDO ispričao kakva je to bilaavantura, koliko novca je platio put, koliko je "debeo minus" na ovom mestu, da li je izbegao morsku bolest, koliko često je viđao pingvine i kitove i šta je za njega najveći doživljaj sa ovog putovanja.
KAKO SE STIŽE IZ SRBIJE DO JUŽNOG POLA?
Ovaj Srbin krenuo je na Anatartik sa ciljem da to bude sedmi kontinet na kome će izvoditi paraglajding, ali je bio svestan da putovanje do ovog kontinenta nije nimalo lako niti jeftino. Pripremio se tako što je čitao i istraživao sve što je dostupno na internetu i odlučio se na rizik.
"Jedina zemlja iz koje se putuje na Antarktik je Argentina, tako da sam seo u avion i sleteo u prestonicu ove zemlje, a zatim do krajnjeg juga, odakle kreću svi brodovi za Južni pol na svetu, sa izuzetkom brodova u Čileu koji su rezervisani za naučne ekspedicije. Nisam imao rezervisanu kartu za brod za Južni pol koja koštala oko 20.000 dolara. Planirao sam da nađem jeftiniju kartu na licu mesta, mada je to bilo rizično i postojala je velika šansa da sve propadne i da se vratim kući", počinje Petar svoju avanturu.
KAKO JE SRBIN IZVEO "TAJNI" LET NA JUŽNOM POLU? Petar nam otkriva sve o Antarktiku - koliko košta put i šta je NAJTEŽE
Čak dve nedelje proveo je u Argentini čekajući mesto na brodu i šansu za jeftiniju kartu koju je mogao da priušti. Nakon toga, sreća mu se osmehnula.
"To je luka iz koje kreću svi brodovi i postoji mogućnost da nađete mesto kada neko otkaže ili se ne pojavi na vreme. Bio sam uporan, svaki dan sam išao od broda do broda, od agencije do agencije i pitao da li ima karta viška. Ako uhvatite last minute ponudu znači da ćete dobiti mesto na brodu i platićete kartu po jeftinijoj ceni. Cena karata koje se kupuju preko interneta su 18.000 do 25.000 dolara, a ja sam svoju po last minute ponudi platio 3.500 dolara", kaže ovaj snalažljivi putnik.
Ovakava putovanja uglavnom su rezervisana za strance sa "dubljim džepom", brod je ograničen na 100 mesta i nikakav dokument nije potreban, budući da je u pitanju "ničija zemlja".
"Ipak, svako putovanje na Južni pol mora da bude organizovano. Putuje se skoro tri dana preko Tihog okeana i Atlanskog okeana. Na mestu gde se ova dva okeana spajaju dolazi do talasa visokih tri do osam metara koji često izazivaju morsku bolest i mučnine. Mnogima je bilo loše, meni nije bilo svejedno, iako se bavim letenjem i ekstremnim sportom", kaže nam Petar Lončar.
Kada su konačno stigli na Anatarktik brod je postao njihov smeštaj i imali su pravo dva puta dnevno da izađu na kopno u trajanju od nekoliko sati.
"Svaki izlazak na kopno bio je u pratnji vodiča, u ovom slučaju to je bio Australijanac koji je alpinista sa iskustvom u ekstremnim klimatskim uslovima. Ipak, nije bilo mnogo hladno, bio je novembar, temperatura je bila od -5 do -10 stepeni Celzijusa i to je tamo letnji period. Imali smo obilaske Antarktika sa njim, vožnju čamca kroz ledene dine, ali nismo smeli da se krećemo sami iz bezbednosnih razloga. Ako se nekome od putnika bilo šta desi, helikopteru hitne pomoći bio bi potreban čitav jedan dan da stigne i to bi verovatno koštalo milion dolara. Zato su pravila stroga", objašnjava Petar.
Izlazilo se napolje posle doručka i ručka, turisti su imali organizovane šetnje, slušali o nastanku Južnog pola, posmatrali pingvine i foke. Ipak, našem Petru po glavi vrzmala samo jedna ideja - kako da raširi krila paraglajdera na mestu na kome su takve aktivnosti strogo zabranjene.
"Generalno, nisam se uklapao u ekipu turista koji su dali veliki novac samo da bi videli Južni pol, pošto sam želeo da poletim paraglajderom. Ali, iako na Antarktiku imate kućice za naučna istraživanja u kojima mesecima borave Amerikanci i Britanci, zatim pistu za sletanje letelice, turistima su zabranjene bilo kakve aktivnosti kako ne bi uznemirili i uplašili životinje, za šta su zaprećene kazne od 10.000 dolara. Međutim, ja sam se sprijateljio sa vodičem i dozvolio mi je da napravim let, čak me fotografisao. To je bio najvredniji trenutak i glavni cilj putovanja je ispunjen", kaže Petar i dodaje da na Južni pol vredi otići zato što sve izgleda kao da je sa druge planete i takav pejzaž ne može da se vidi nigde drugde.
"Tamo nema gotovo ničega što je 'iz našeg sveta', samo priroda i životinje. Ipak, svakome ko je ograničen budžetom ne bih preporučio ovo putovanje, pošto je i dalje rezervisano uglavnom za bogate, dok ostali idu na sreću. Iako se spava u kabinama od po dva mesta i hrana je kao u osrednjem hotelu, nema mnogo 'običnih ljudi' koji se odluče za ovo putovanje, za koje se nadam da će u budućnosti biti jeftinije",kaže Lončar.
