HIPERSONIČNE RAKETE MOGU POSTATI NUKLEARNE!? RUSI NAPALI KINŽALIMA: Stručnjaci u čudu - Nije samo pritiskanje dugmeta

Sposobnost Rusije da svoje hipersonične rakete Kinžal pretvori u nuklearno oružje je stvarna, ali je to "složen proces“, smatraju nuklearni stručnjaci. Rusija je u četvrtak ispalila šest projektila Kinžal sa konvencionalnom bojevom glavom u masovnom raketnom napadu na energetsku infrastrukturu Ukrajine, tokom kojeg je ispalila čak 84 projektila različitih tipova.

On kaže da je ukupni dizajn te rakete optimizovan da ima ili konvencionalne ili nuklearne sposobnosti. Modifikacije su prilagođene svakoj specifičnoj "verziji“ s obzirom na to da hipersonične rakete mogu da putuju ogromnim brzinama. To je, kaže, stvar praktičnosti, a pitanje je da li je lakše modifikovati konvencionalne rakete kako bi postale nuklearne nego graditi nove rakete. Po njegovom mišljenju, ova druga opcija je razumnija. "Uzimanje rakete koja već ima konvencionalnu verziju i njeno modifikovanje da bude nuklearna je veoma složen proces“, ističe Danagulijan. "Nije kao izvaditi bojevu glavu i staviti nuklearnu bojevu glavu.

PAL konfiguracija

Ovaj ekspert navodi da nuklearno oružje zahteva jedinstveni skup funkcionalnosti koje su deo bojeve glave, a nuklearne bojeve glave zahtevaju dozvoljenu aktivnu vezu (PAL), ili vezu za dozvoljeno delovanje – PAL je bezbednosni uređaj za kontrolu pristupa nuklearnom oružju. Njegova svrha je da spreči neovlašćeno naoružavanje ili detonaciju nuklearnog oružja, i zapravo čuva nuklearno oružje iz pogrešnih ruku zahtevajući unošenje specifičnih kodova koji omogućavaju ispaljivanje nuklearnog projektila.

I rakete i avioni koji nose bojeve glave zahtevaju PAL, ističe Danagulijan, pri čemu je avion modifikovan da podržava PAL konfiguraciju. Kh-47M2 Kinžal može da se kreće brzinom od oko 2.000 kilometara na sat i ima nosivost od 480 kilograma. Proizveden je od ruske rakete 9K720 Iskander-M sa kopna, prema Centru za strateške i međunarodne studije. Iskander, inače, može da nosi i nuklearnu bojevu glavu.

U istraživanju koje su 23. februara objavili Hans M. Kristensen , direktor Projekta nuklearnih informacija u Federaciji američkih naučnika, i Met Korda , viši naučni saradnik na projektu, navodi se da trenutna ruska nuklearna zaliha sadrži 4.477 bojevih glava. "Od toga je oko 1.588 strateških bojevih glava raspoređeno na balističkim projektilima i u bazama teških bombardera, dok se dodatnih oko 977 strateških bojevih glava, zajedno sa 1.912 nestrateških bojevih glava, drži u rezervi“, naveli su autori.

Iako su vozila za isporuku, ili same rakete, za koje se veruje da imaju dvostruke sposobnosti, bile raspoređene u blizini Ukrajine, Kristensen i Korda u vreme objavljivanja istraživanja "nisu videli nikakve indikacije da je Rusija rasporedila nuklearno oružje ili jedinice za nuklearnu podršku uz ova dostavna vozila“.

"Ono što bih iz ovoga zaključio je da je Rusija razvila varijantu Kinžala koja može da nosi nuklearno oružje, tako da ne bi morali da zamenjuju bojevu glavu u postojećem Kinžalu, koji nije nuklearno sposoban“, kaže Robert Goldston, prof. astrofizičke nauke na Univerzitetu Prinston . "Međutim, ne vidim podatke o tome koliko svakog tipa kinžala imaju i koliko aviona MiG-31K imaju koji mogu da nose kinžale“, dodao je on.

Specifičnosti nuklearne tehnologije

Michael Duitsman, istraživač-saradnik na Institutu za međunarodne studije Midlberi u Montereju u Kaliforniji, rekao je da konvencionalne i nuklearne rakete izgledaju identične spolja, ali se veoma razlikuju iznutra. Ruske nuklearne bojeve glave obično zahtevaju dodatnu električnu energiju za rad specifičnih karakteristika bojeve glave, kaže on, zajedno sa potencijalno "specijalnim signalima“ za završetak procesa naoružavanja bojeve glave.

Kao rezultat toga, konvencionalna varijanta Kinžala ne bi mogla da isporuči nuklearnu bojevu glavu, a nuklearna varijanta ne bi mogla da isporuči konvencionalnu bojevu glavu“, ističe Duitsman. Sa operativne strane, dodaje on, ruske nestrateške nuklearne bojeve glave se čuvaju u odvojenim bazama od jedinica koje su sposobne da ih lansiraju, a održava ih i brine specijalni deo ruske vojske pod nazivom Dvanaesta glavna uprava (ili 12 GUMO).

"Po prijemu naređenja ruskog rukovodstva, Jedinica 12 GUMO bi uklonila nuklearne bojeve glave iz skladišnog bunkera i transportovala ih do jedinice odgovorne za lansiranje rakete. Bojeva glava se zatim spaja sa projektilom, koji se zatim instalira na avion. Vreme potrebno za ovaj proces zavisi od spremnosti jedinice i nivoa obuke, ali lako može potrajati nekoliko sati", rekao je on.

Rusija je verovatno razvila nuklearno optimizovane kinžale, kaže Danagulijan i slaže se da je teško tačno odrediti ukupan nuklearni arsenal Rusije. Možda su Rusi, navodi on, proveli zimu praveći više projektila kako bi se pripremili za prolećne i letnje ofanzive. Ali samo posedovanje nuklearnih sposobnosti ne čini Kremlj "verovatnijim“ da pribegne najgorem scenariju. "Ako Rusija želi da upotrebi svoje oružje, ona ima mnogo opcija, mnogo izbora“, rekao je on. "Kinžal ni u kom smislu nije oružje u stilu ili-ili-imaš-ga."

"Rusija ima više taktičkog nuklearnog oružja od SAD“

Penzionisani pukovnik američkih marinaca Mark Cancian rekao je da mnoge rakete imaju dvostruku sposobnost, pri čemu Rusija ima više taktičkog nuklearnog oružja od SAD. "Ruski inventar drugih projektila se smanjuje“, rekao je Kancijan, dodajući kao primer da su Rusi potrošili mnogo iranskih projektila.Još jedan aspekt koji treba razmotriti je koliko je produktivna ukrajinska protivvazdušna odbrana bila u obaranju ruskih projektila, a to je stvar ukrajinskog razumevanja da su ruski raketni ciljevi specifični. "Ukrajinci su bili prilično uspešni u upotrebi protivvazdušne odbrane jer su Rusi gađali infrastrukturu snage. Ovo su gađani ciljevi, tako da Ukrajinci znaju gde će Rusi napasti", kaže Kancijan.

Ali portparol komande ukrajinskog vazduhoplovstva Jurij Ihnat rekao je ukrajinskoj državnoj televiziji u četvrtak nakon još jednog masovnog ruskog napada da zemlja "nema sposobnost da se suprotstavi tom oružju“. Kancijan ističe da sistemi PVO kao što su američki Stingers postoje, ali u malom broju. On veruje da se bodeži proizvode u minimalnim količinama i da se retko koriste samo u određenim prilikama.

"Margina sigurnosti i ljudi koji mogu da rade posao oko konvencionalne municije su mnogo niži od nuklearne“, rekao je on, navodeći posebno čuvane objekte u vezi sa nuklearnim oružjem kojima upravljaju kredibilni pojedinci. "Postoji čitav set institucionalnih zahteva za nuklearne bombe koji su mnogo komplikovaniji“, zaključio je Kancijan.

(MONDO)