Politički analitičari komentarisali su nalog Međunarodnog krivičnog suda za hapšenje predsednika Rusije Vladimira Putina.
Međunarodni krivični sud u Hagu zvanično je priznat od strane 123 zemlje koje su ratifikovale Rimski statut MKS (International Criminal court). Sve zemlje koje su priznale ovaj sud imale bi zakonsku obavezu da sprovedu nalog za hapšenje predsednika Rusije Vladimira Putina.
Da podsetimo, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je danas nalog za hapšenje Vladimiru Putinu, predsedniku Rusije. On, odnosno ruska vojska, optužen je da je protivzakonito deportovao decu i da je nezakonito prebacivao ljude sa teritorije Ukrajine u Rusku Federaciju. Potom je Moskva ekspresno reagovala i izjavila da Rusija ne priznaje taj sud i da su sve odluke tog suda sa pravne tačne ništavne.
Predsednik Rusije Vladimir Putin bi u avgustu trebalo da prisustvuje na samitu BRIKS-a u Južnoj Africi. Južnoafrička republika je jedna od 118 zemalja koja je priznala Međunarodni krivični sud u Hagu i zakonski je obavezna da sprovede nalog za hapšenje predsednika Rusije Vladimira Putina, piše "Sky News".
Putin is scheduled to attend the BRICS summit in South Africa in August. South Africa, as a member of ICC and a signatory of the Treaty of Rome, will have a legal obligation to enforce the ICC arrest warrant against him. (Note: SA refused to arrest Omar al-Bashir in 2015.)https://t.co/8oQsvCh09c
— Geoffrey York (@geoffreyyork)March 17, 2023
Prema rečima analitičara, male su šanse da predsednik Južnoafričke Republike Siril Ramafoza zaista naredi bezbednosnim snagama da uhapse ruskog predsednika Vladimira Putina. No, prema rečima stručnjaka za međunarodno krivično i humano pravo, Tobija Kadmana, Putina bi ova odluka Međunarodnog krivičnog suda navodno sprečila da napušta Rusiju u narednom periodu.
"Nalog za hapšenje mogao bi da spreči ruskog predsednika da napusti Rusiju. Iako postoji strah i nevoljnost, druge države imaju odgovornost da izruče Putina ako uđe na njihovu teritoriju. Potez Međunarodnog krivičnog suda je samo još jedna ‘rupa u oklopu‘ kada se radi o moći Putina kod kuće, Može da se desi da ga to spreči da napusti Rusiju, a to samo po sebi ne bi trebalo da bude beznačajno. Ovo je početak velikog niza ratnih zločina za koje će Rusija biti optužena. Biće cinizma u vezi njegovog pojavljivanja pred sudom, ljudi moraju biti realni u vezi toga", smatra stručnjak za međunarodno krivično i humano pravo Tobi Kadman.
Nedugo nakon objave naloga ICC-a za hapšenje Vladimira Putina, novinar Glasa Amerike Miša Komodovski je pitao predsedavajućeg Suda, Pjotra Hofmanskog, šta to znači za Putina. "Prema statutu ICC-a, čije su članice 123 zemlje, Sud ima jurisdikciju nad zločinima počinjenim na tlu bilo koje članice. S obzirom da je Ukrajina 2014. i ponovo 2015. godine prihvatila jurisdikciju ICC-a, ta se jurisdikcija odnosi na sve zločine koje je bilo ko počinio na teritoriju Ukrajine, bez obzira na državnu pripadnost navodnih počinitelja. 43 države su referirale ovu situaciju u Ukrajini Sudu, što takođe potvrdjuje da je jurisdikcija i formalno otpočela", rekao je on.
Upitan da li to znači i mogućnost hapšenja optuženika u nekoj trećoj zemlji, predsedavajući Hofmanski kaže da je to zapravo zakonska obaveza zemlje koja priznaje sud. "Sve države članice moraju u potpunosti da sarađuju sa Sudom uključujući i hapšenja, a u praktičnom smislu to znači da ukoliko bi osumnjičeni putovao na teritoriju zemlje – članice, ta zemlja ima pravnu obavezu da osobu uhapsi i preda Sudu", rekao je Hofmanski.
123 zemlje su države potpisnice Rimskog statuta Međunarodnog krivičnog suda. Sa tog spiska 33 su afričke države, 19 su azijsko-pacifičke države, 18 je iz istočne Evrope, 28 je iz latinoameričkih i karipskih država, a 25 je iz zapadnoevropskih i drugih država.
(MONDO)
