Vladimir Putin shvata da je sebe doveo u opasnost ratom u Ukrajini, tvrdi bivši šef spoljne obaveštajne službe Estonije.
Bivši šef spoljne obaveštajne službe Estonije Mik Maran izjavio je da Vladimir Putin shvata da je sebe doveo u opasnost ratom u Ukrajini, ali će radije, prema njegovim rečima, ruski predsednik udvostručiti napore nego promeniti kurs kojim ide.
Kako kaže Maran, rat u Ukrajini se neće uskoro završiti s obzirom na to da Putin ima opsesivnu potrebu da kontroliše zemlju. "Ne mogu da predvidim da li govorimo o mesecima ili godinama, ali ne treba očekivati da će se rat završiti u narednim nedeljama. Putin je još uvek veoma fokusiran na to da se ova stvar koju je započeo u Ukrajini uradi. Ali, naravno, neće uspeti. Mislim da on i dalje misli da može da nadživi Zapad. Ali u isto vreme, on zna da je u uglu", rekao je Maran.
Čini se da se Rusija priprema za dugi rat, nadajući se da će neizvesnost dugotrajnog sukoba narušiti jedinstvo i posvećenost Zapada. Kijev, u međuvremenu, poziva svoje zapadne pristalice da učine sve što je moguće da osiguraju relativno brzu ukrajinsku pobedu. "Ne bih rekao da će on odustati. Mislim da će više trupa biti poslato u Ukrajinu da se bore. I mislim da on ima tu mesijansku viziju da oslobodi Ukrajinu, a zatim ponovo ujedini Ukrajinu sa Rusijom. Mislim da on još ne razmišlja o povlačenju", rekao je Maran o ruskom lideru.
Dodao je da misli da je Putin potpuno opsednut Ukrajinom. Estonija i njeni baltički susedi dugo su alarmirali Putinove namere, odbijajući evropsku ekonomsku saradnju sa Moskvom i pozivajući na snažnije vojno prisustvo na istočnom krilu NATO-a. Zapadni lideri tvrde da će Ukrajina sama odlučiti kada i kako će se rat završiti, iako oslanjanje Kijeva na NATO oružje i zapadna sredstva znači da savezničke prestonice imaju ogromnu moć nad predsednikom Volodimirom Zelenskim, piše newsweek.com.
Ipak, zapadni zvaničnici i političari su posebno oklevali oko pitanja Krima. Kijev je jasno stavio do znanja svoju nameru da oslobodi poluostrvo. Zauzimanje regiona ključno je za Putinov imperijalni ruski preporod, i kao što je pokazala njegova vikend poseta toj teritoriji, duboko lično dostignuće.
Neki zapadni zvaničnici strahuju da bi ukrajinski pritisak koji ugrožava rusku kontrolu nad Krimom mogao da navede Putina da pribegne oružju za masovno uništenje. Takva eskalacija bi zahtevala odgovor NATO-a, možda čak i direktne udare na ruske vojne ciljeve.
Maran je rekao da ne veruje da Putinov prst lebdi iznad nuklearnog dugmeta. "On je lud tip, ne možemo ništa da isključimo", rekao je bivši šef obaveštajne službe.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da se tvrdnje estonskih spoljnih obaveštajnih službi teško mogu nazvati profesionalnim. "Većina njih je jednostavno pogrešna. Takva pristrasna pozicija, zasnovana na pogrešnim tvrdnjama, na mnogo načina doprinosi totalnoj rusofobiji u Estoniji i drugim baltičkim državama. Vreme specijalne vojne operacije se zaista odužilo. Počela je kao operacija protiv ukrajinskog režima i nastavlja se, u stvari, kao rat protiv NATO-a, uz de fakto učešće mnogih zemalja alijanse, uključujući Sjedinjene Države. Ovo neće sprečiti Rusku Federaciju da ostvari zacrtane ciljeve. Moramo da obezbedimo međunarodnu stabilnost na kontinentu i bezbednost Ruske Federacije za sadašnje i buduće generacije", kazao je Peskov.
(MONDO)
