Turska je bila poslednja od 30 članica NATO-a koja je odobrila članstvo Finske.
Turska je konačno odobrila zahtev Finske za pridruživanje NATO, čime su okončana višemesečna odlaganja, ali istovremeno je nastavila da blokira Švedsku da se pridruži vojnom savezu. Turski parlament je u četvrtak jednoglasno glasao za članstvo Finske, otklanjajući poslednju prepreku u procesu pridruživanja.
Glasanje je ispunjenje "obećanja" turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da će Finskoj dozvoliti ulazak u odbrambenom savezu, prenosi CNN. O ovome se na Tviteru oglasio i Jens Stoltenberg. Turska je bila poslednja od 30 članica NATO-a koja je odobrila članstvo Finske, dok je Mađarska to učinila tek u ponedeljak.
I welcome the vote of the Grand National Assembly of#Türkiyeto complete the ratification of#Finland’s accession. This will make the whole#NATOfamily stronger & safer.
— Jens Stoltenberg (@jensstoltenberg)March 30, 2023
Skoro 10 meseci nakon što je zvanično podnela zahtev za članstvo kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu, Finska će uskoro postati najnovija članica NATO-a. Kada se završi još neka papirologija, Finska će se formalno pridružiti zapadnom vojnom savezu od 30 zemalja, okončavajući decenije vojne neutralnosti.
Za nordijsku zemlju, koja deli granicu sa Rusijom i koja je nastojala da održi pažljivu ravnotežu u svojim odnosima sa Moskvom i Zapadom - pojam "finlandizacije" iz doba hladnog rata izvire upravo iz tog žestokog čina - ulazak u NATO je velika stvar. Istovremeno, to je i kulminacija finske bezbednosne politike u poslednje tri decenije, koja je oprezno držala na oku Rusiju i poslednjih godina držala takozvanu NATO opciju u rezervi ako Rusija prekorači. "Ovo je zaista velika promena", rekla je Juhana Aunesluoma, stručnjak za istoriju finske spoljne i bezbednosne politike na Univerzitetu u Helsinkiju.
Stav Finske prema Rusiji i nacionalnoj bezbednosti seže vekovima u prošlost: provela je više od 100 godina kao deo Ruskog carstva, sve dok nije proglasila nezavisnost 1917. Dve decenije kasnije, u Zimskom ratu, Sovjetski Savez je izvršio invaziju u pokušaju da pripoji Finsku, zauzimanje neke teritorije na istoku zemlje; nakon što se Finska udružila sa nacističkom Nemačkom tokom Drugog svetskog rata, nastojala je da povrati tu teritoriju. Tokom Hladnog rata, Finska je sledila strategiju finlandizacije, uzdržavajući se od provociranja Sovjeta i ostajući van NATO-a, dok je nastavila da teži bližim odnosima sa Zapadom.
Od kraja Hladnog rata, rukovodstvo zemlje je sledilo dvosmernu bezbednosnu strategiju: održavanje dobrih odnosa sa Rusijom i jačanje njene nacionalne odbrane. Finska je negovala ekonomske i društvene veze sa Rusijom, ali je u isto vreme izgradila veliku vojsku. U zemlji od 5,5 miliona ljudi, Finska može da pozove čak 280.000 vojnika i ima ukupno 900.000 obučenih rezervista.
(MONDO)
