Ruska vojska kopa rovove na Krimu zbog straha da će Ukrajina napasti to poluostrvo.
Gotovo svaki ukrajinski i ruski vojnik u ratu u Ukrajini sa sobom nosi sklopivu lopatu ili ašov. Zemlja dobro apsorbuje eksplozije i zbog toga Ukrajinci i Rusi kopaju rovove kao u Prvom i Drugom svetskom ratu, piše hrvatski "Jutarnji list".
Bitka oko grada Bahmuta i dalje traje, a područje oko grada je minirano dok zaraćene strane razmenjuju artiljerijsku vatru. Rovovi drže u igri i jedne i druge. Na "Avitu" (ruska kopija Ibeja), pojavio se oglas za kopače rovova na Krimu. Zainteresovani će biti plaćeni 7.000 rubalja, odnosno 83 evra po danu.
Analitičari ocenjuju da ovakav oglas implicira da se Rusija priprema na ukrajinski napad na Krim u skorije vreme. Sam predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je u više navrata izjavljivao nedvosmisleno da želi da oslobodi poluostrvo Krim.
Zašto se i dalje kopaju rovovi?
Nakon američkog bombardovanja Iraka, činilo se kao da je došao kraj vojničkim čizmama i sukobima pešadije. Kako je onda moguće da se u 2023. još uvek kopaju rovovi? Odgovor leži u Prvom svetskom ratu. Sile Antante morale su da iskopaju rovove jer je u ratovanju tada prvi put počela da se koristi artiljerija.
Mreža rovova tada se protezala od Švajcarske do Severnog mora, a iskopana je jer ni jedna ni druga strana nisu htele da napadaju tuđe, odnosno brane svoje rovove. Zato tokom prve tri godine rata nije bilo većih pomaka. Zaraćene su strane iz pat-pozicije pomerile tek krajem rata. Rovovi su neudobni i mokri.
Duboki su najmanje 240 centimetara kako bi vojnici u njima mogli da hodaju bez saginjanja. Sadrže stepenice za paljbu, a iz vazduha podsećaju na cik-cak bod. To je zbog sigurnosti, kako se zauzdala eksplozija granate. Pojačavaju se drvenim daskama i kolicima.
Onako kako su izgledali pre 100 godina, tako izgledaju i danas. Rovovskom ratu su se zaraćene strane okretale uglavnom kada nisu mogle ili nisu htele da manevrišu. Bitka za Staljingrad u jednom se trenutku pretvorila u rovovsku bitku, a onda su Sovjeti u jednom trenutku probili nemačku odbranu. Taj je manevar jedan od ključnih trenutaka Drugog svetskog rata, a ne bi bio moguć da Nemci nisu morali da učestvuju u rovovskoj bitki. Korejski se rat nakon dinamičkog početka pretvorio u rovovsku bitku koja je u završnici dovela do prekida vatre. Linija primirja povučena je tamo gde su bili rovovi.
Rovovska bitka u Ukrajini
Ukrajina je dobila nešto što podseća na mobilnu diviziju koja može da joj donese prednost negde na bojnom polju. Ova divizija bi trebalo da napadne ruske položaje u blizini Zaporožja i Azovskog mora. Ukoliko ova ofanziva bude uspešna, razbiće rusku vojsku na nekoliko delova – jedna grupa će ostati na Krimu i jugu zemlje, a druga na istoku.
MONDO redakcija informacije o sukobu u Ukrajini prenosi u skladu sa dužnom novinarskom pažnjom, koristeći izvore koji se oslanjaju na dugogodišnji kredibilitet kada je u pitanju istinitost informacija koje objavljuju. Svesni smo činjenice da se u informacije o ratu često umeša i propaganda, naročito kada su manje relevantni izvori u pitanju. Zbog toga pozivamo vas, naše čitaoce, da nam skrenete pažnju ukoliko primetite netačnu informaciju, kako bismo ispravili nenamerne greške. Pišite nam na [email protected].
(MONDO)