Specijalna ruska podmornica, koja može da ide na dubinu do 6.000 metara, mogla bi da zaustavi curenje nafte u Meksičkom zalivu.
Kako je izjavio je kapetan podmornice, Jevenij Černajev, još uvek ima vremena da se pomogne britansko-aremičkoj naftnoj kompaniji BP u saniranju katastrofe, javio je BBC dodajući da je za to potrebno da američka vlada i BP zajednički zatraže pomoć od ruske vlade.
Černajev kaže da su ruske ekipe spremne da dođu na lice mesta i da pomognu, i tvrdi da su ovakve podmornice verovatno jedini način da se katastrofa zaustavi.
Prema njegovim rečima, ove podmornice su izuzetno izdržljive i radile su u mnogo težim uslovima kao što je Arktik.
Ruska podmornica trenutno je na dnu Bajkalskog jezera, najdubljeg jezera na svetu, gde istražuje potencijalne izvore gasa.
Nafta curi u Meksički zaliv otkako je platforma "Dipvoter horajzon," eksplodriala i potonula u aprilu, a "BP" tvrdi da dnevno sakupi oko 10.000 barela nafte pomoću uređaja koji naftu šalje do brodova na površini.
Uprkos tome hiljade barela nafte i dalje ističu u zaliv, naveo je BBC, podsećajući da je američka administracija je ovaj slučaj proglasila najvećom ekološkom katastrofom u istoriji države.
"BP" u međuvremenu traži druge načine da reši problem. Razmatraju se opcije poput pomoćnih bušotina, izgradnje podvodnog naftovoda i korišćenja brodova za čišćenje vode od nafte.
Kompanija je objavila da da će prva od dve pomoćne bušotine koje treba da posluže kao "odušak", odnosno da preusmere naftu iz bušotine koja se izliva biti dovršena krajem meseca.
Ukoliko to ne uspe, razmišlja se o prevoženju nafte do neproduktivnih bušotina pod vodom koje su udaljene više milja. To bi bio učinjeno pomoću najftovoda na dnu Meksičkog zaliva, izjvio je amdiral obalske straže Tad Alen, prenosi AP.
"Za izgradnju naftovda bi bilo potrebno izvesno vreme, verovatno do kraja avgusta," rekao je on.
Zvaničnici američke Obalske straže saopštili su danas da su prekjuče da su loptice katrana od nafte izlivene iz bušotine kompanije BP stigle do plaža Nju Orleansa.
Teksas je time postao peta američka država u Meksičkom zalivu pogođena najvećim izlivanjem nafte u istoriji SAD, jer je nafta koja kulja iz oštećene podvodne bušotine zagadila već obale Luizijane, Misisipija, Alabame i Floride.
Uzburkano more i jaki vetrovi poremetili su i usporili ove sedmice pokušaje čišćenja i doveli do kašnjenja tajvanskog broda, najvećeg broda za čišćenje morske vode od nafte.
Brod tajvanske proizvodnje, zvani "Kit", čija dužina je 300 metara, može dnevno da usisa do 80 miliona litara vode, koju potom nekoliko puta filtrira kako bi razdvojio naftu od vode, a čistu vodu vraća u more.
Naftna mrlja u Meksičkom zalivu pojavila se posle eksplozije bušotine kompanije "BP" 22. aprila, kada je poginulo 11 radnika. Od tada, u more svakodnevno iscuri između 35.000 i 60.000 barela nafte.
(Tanjug)
Černajev kaže da su ruske ekipe spremne da dođu na lice mesta i da pomognu, i tvrdi da su ovakve podmornice verovatno jedini način da se katastrofa zaustavi.
Prema njegovim rečima, ove podmornice su izuzetno izdržljive i radile su u mnogo težim uslovima kao što je Arktik.
Ruska podmornica trenutno je na dnu Bajkalskog jezera, najdubljeg jezera na svetu, gde istražuje potencijalne izvore gasa.
Nafta curi u Meksički zaliv otkako je platforma "Dipvoter horajzon," eksplodriala i potonula u aprilu, a "BP" tvrdi da dnevno sakupi oko 10.000 barela nafte pomoću uređaja koji naftu šalje do brodova na površini.
Uprkos tome hiljade barela nafte i dalje ističu u zaliv, naveo je BBC, podsećajući da je američka administracija je ovaj slučaj proglasila najvećom ekološkom katastrofom u istoriji države.
"BP" u međuvremenu traži druge načine da reši problem. Razmatraju se opcije poput pomoćnih bušotina, izgradnje podvodnog naftovoda i korišćenja brodova za čišćenje vode od nafte.
Kompanija je objavila da da će prva od dve pomoćne bušotine koje treba da posluže kao "odušak", odnosno da preusmere naftu iz bušotine koja se izliva biti dovršena krajem meseca.
Ukoliko to ne uspe, razmišlja se o prevoženju nafte do neproduktivnih bušotina pod vodom koje su udaljene više milja. To bi bio učinjeno pomoću najftovoda na dnu Meksičkog zaliva, izjvio je amdiral obalske straže Tad Alen, prenosi AP.
"Za izgradnju naftovda bi bilo potrebno izvesno vreme, verovatno do kraja avgusta," rekao je on.
Zvaničnici američke Obalske straže saopštili su danas da su prekjuče da su loptice katrana od nafte izlivene iz bušotine kompanije BP stigle do plaža Nju Orleansa.
Teksas je time postao peta američka država u Meksičkom zalivu pogođena najvećim izlivanjem nafte u istoriji SAD, jer je nafta koja kulja iz oštećene podvodne bušotine zagadila već obale Luizijane, Misisipija, Alabame i Floride.
Uzburkano more i jaki vetrovi poremetili su i usporili ove sedmice pokušaje čišćenja i doveli do kašnjenja tajvanskog broda, najvećeg broda za čišćenje morske vode od nafte.
Brod tajvanske proizvodnje, zvani "Kit", čija dužina je 300 metara, može dnevno da usisa do 80 miliona litara vode, koju potom nekoliko puta filtrira kako bi razdvojio naftu od vode, a čistu vodu vraća u more.
Naftna mrlja u Meksičkom zalivu pojavila se posle eksplozije bušotine kompanije "BP" 22. aprila, kada je poginulo 11 radnika. Od tada, u more svakodnevno iscuri između 35.000 i 60.000 barela nafte.
(Tanjug)
