Francuska uporno blokira plan o zajedničkoj nabavci oružja za Ukrajinu.
Francuska blokira primenu plana o zajedničkoj nabavci jer želi da sva proizvodnja i lanci snabdevanja odbrambenih kompanija budu evropski, a ne iz nekih drugih država van Starog kontinenta, prenosi Politika. Ambasadori EU u sredu opet nisu uspeli da se dogovore o zajedničkoj nabavci municije za Ukrajinu i neizvesno je da li će i sutra biti moguće postizanje dogovora. Švedska, koja predsedava EU, najavila da je to pitanje neće ni staviti na glasanje ako bude izvesno da svih 27 država ne mogu da se saglase, jer je za to pitanje potrebna jednoglasna odluka. Ukrajina je duboko zabrinuta zbog toga što se odluka o isporuci milion komada artiljerijskih granata u vrednosti od jedne milijarde evra, doneta prošlog meseca, stalno odlaže.
Nesaglasnost članica lomi se oko toga da li firme koje bi primile narudžbine treba da budu samo evropske i da li SAD i Velika Britanija treba da učestvuju u tim nabavkama. Savet EU u martu je doneo odluku da se iz Evropskog fonda za mir izdvoji milijardu evra za kupovinu granata za Ukrajinu. Međutim, Francuska blokira primenu plana o zajedničkoj nabavci municije jer želi da sva proizvodnja municije i lanci snabdevanja odbrambenih kompanija budu evropski. Takođe, smatra da se povraćaj sredstava iz Mirovnog fonda EU može odnositi samo na kompanije koje proizvode u EU i čiji se ceo lanac snabdevanja nalazi u uniji.
Pojedine diplomate EU kratko kažu da je reč o francuskoj podršci sopstvenoj vojnoj industriji i da se ne može na takav način definisati evropska odbrambena industrija, jer onda EU nikada neće isporučiti municiju Ukrajini. Kako su u sredu, posle sastanka ambasadora EU, izvestili poljski mediji, pozivajući se na svoje izvore, Francuska želi da povraćaj novca bude moguć ne samo za municiju, već i za rakete, čak i one koje Ukrajina nije tražila. Zvanična Varšava, koja je najžustriji zagovornik hitne isporuke municije, snažno protestuje protiv blokade Francuske. Poljski izvori tvrde da iza francuske pozicije vrlo verovatno stoji lobiranje vojnog industrijskog kompleksa.
"Razgovaramo o stvaranju mehanizma za obavezno naručivanje specifične opreme, koja ukrajinskoj strani možda zapravo i nije potrebna", rekao je diplomata EU za poljsku agenciju PAP. Ukupan iznos projektnog finansiranja je dve milijarde evra, a od toga bi polovina trebalo da ide u države isporučioce kako bi nadoknadile svoje zalihe. Međutim, Evropljani nemaju dovoljno municije u svojim skladištima, pa se nametnula potreba da je kupuju van EU. Francuska se tome protivi, a jedno od rešenja koje predlažu neke članice jeste da se municija nabavi besplatno u trećoj zemlji, a zatim da se iz skladišta neke od zemalja članica oružje pošalje u treću zemlju.
Poljska je za brzu reakciju
Poljska zastupa stav da municiju treba što pre isporučiti Ukrajini, a ako je nema dovoljno među članicama EU, onda se mora neći tamo gde je ima. Većina evropskih država smatra da municiju treba kupiti, na primer, u SAD ili Velikoj Britaniji, a možda i u Južnoj Koreji. Intervenisao je i šef evropske diplomatije Đuzep Borelj, rekavši u ponedeljak, posle još jednog neuspešnog sastanka u Luksemburgu na ovu temu, da su zalihe municije ispod njegovih očekivanja i očekivanja ukrajinskog ministra diplomatije.
Dmitro Kuleba je tada u video-obraćanju podsetio EU da je obećala da će do kraja godine isporučiti milion komada municije u sklopu pražnjenja sopstvenih magacina i zajedničkih nabavki i da se neaktivnost EU meri životima Ukrajinaca. Borelj je poslao i zvanično pismo prestonicama članica i naveo da je "teško poverovati da države unije imaju tako male zalihe municije".
U sredu je vrhovni komandant snaga NATO-a u Evropi Kristofer Kavoli saopštio da je apsolutno uveren da je Ukrajina, što se tiče Pentagona, dobila više od 98 odsto obećanih jedinica vojne opreme i da je to učinjeno na vreme za planiranu ukrajinsku kontraofanzivu. Međutim, u Kijevu nemaju takvo uverenje. Savetnik šefa kabineta ukrajinskog predsednika Mihail Podoljak odmah je u sredu uveče odgovorio da je procena od 97 do 98 odsto dobijene obećane opreme - preterana. Prema njegovim rečima, municije bi trebalo da bude više i nema dovoljno granata, posebno većeg kalibra.
Međutim, ni Rusija nije imuna na nestašicu municije, iako namenska industrija radi u tri smene. Pojedini telegram kanali juče su objavili da je navodno smenjen „Putinov miljenik", zamenik ministra odbrane Mihail Mizincev, koji je bio zadužen za logistiku ruskih trupa. Podsetimo da se Jevgenij Prigožin ponovo žalio na nedostatak municije, zbog kojeg ginu pripadnici privatne vojne kompanije „Vagner", udarna pesnica ruske vojske na frontu.
(MONDO)
