Rusija se u Ukrajini ponaša uzdržano i umereno, navodi američki intelektualac i lingvista Noam Čomski.
Prema rečima američkog intelektualca i lingviste Noama Čomskog, koji je i višedecenijski kritičar spoljne politike SAD, Rusija se u Ukrajini ponaša uzdržano i umereno.
Čomski je uporedio način ratovanja Rusije sa američkom invazijom na Irak 2003. godine i napomenuo da bi Kremlj mogao da učini da u Kijevu bude nemoguće da se živi, kako što je to bio slučaj u Bagdadu. Istakao je da Ukrajina nije slobodan akter već da zavisi od onoga što odredi Amerika. Takođe misli da je Vašington provocira Kinu kao što je provocirala Rusiju širenjem NATO pakta.
Noam je jedan od najglasnijih kritičara spoljne politike Amerike još od Vijetnamskog rata. Iako je, 56 godina kasnije, sukob u Ukrajini potpuno drugačiji od rata u Vijetnamu i Sjedinjene Američke Države ne ratuju na tuđoj teritoriji, već podržavaju suverenu zemlju koja se našla na udaru Rusije, Čomski je jednako kritičan prema američkoj politici, ali i Ukrajini, u kojoj je rođen njegov otac, pre nego što je 1913. emigrirao u SAD.
U razgovoru za nedeljnik Nju stejtsman, Čomski kaže da SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo odbijaju pregovore u Ukrajini zarad sopstvenih nacionalnih interesa, iako je zemlja već ozbiljno devastirana ratom. "Ukrajina nije slobodan akter, ona zavisi od onoga što SAD odrede. Za SAD je sve ovo jeftino. Za samo delić kolosalnog vojnog budžeta, u stanju su da ozbiljno degradiraju vojne snage svog jedinog pravog vojnog protivnika", ističe Čomski i kaže da SAD snabdevaju Kijev oružjem samo kako bi oslabile Rusiju.
Takođe tvrdi da se uništavanje infrastrukture velikih razmera nije dogodilo u Ukrajini. "Nesumnjivo, Rusija bi to mogla da uradi, verovatno sa konvencionalnim oružjem. Mogla bi da učini Kijev nemogućim za život, kao što je bio Bagdad, mogla bi da pređe u napad na linije snabdevanja u zapadnoj Ukrajini", ističe Čomski. Na pitanje da li implicira da se Rusija u Ukrajini bori humanije nego SAD u Iraku, Čomski kaže da je to sasvim očigledno.
Ističe da su delegacije Ujedinjenih nacija morale da budu povučene kada je počela invazija na Irak jer je napad bio tako ozbiljan i ekstreman. "To je američki i britanski stil ratovanja. Pogledajte žrtve. Sve što znam su zvanične brojke, a zvanični podaci Ujedinjenih nacija kažu da ima oko 8.000 civilnih žrtava u Ukrajini. Koliko je civilnih žrtava bilo kada su SAD i Britanija napale Irak?", pita Čomski.
Naglašava da je dokaz uzdržanosti Rusije i broj stranih zvaničnika koji su otputovali u Kijev od izbijanja rata. "Kada su SAD i Britanija razarale Bagdad, da li je bilo koji strani lider išao u posetu? Ne, jer kada SAD i Britanija krenu u rat, hvataju pravo za gušu. Oni uništavaju sve - komunikacije, transport, energetiku, sve što čini da društvo funkcioniše", nabraja Čomski.
Upitan kako bi moglo da izgleda potencijalno rešenje rata u Ukrajini, Čomski kaže da, pre svega, Ukrajina nikada neće biti članica NATO saveza. "To je crvena linija na kojoj je insistirao svaki ruski lider, od bivšeg ruskog predsednika Borisa Jeljcina do bivšeg sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova. Ukrajina dobija status Austrije tokom Hladnog rata ili Meksika danas. Meksiko ne može da se pridruži vojnom savezu neprijateljskom prema SAD. Ne postoji ugovor o tome, ali je savršeno očigledno", objašnjava Čomski, prenosi RTS.
Komentarisao je i želju Švedske i Finske da postanu članice NATO saveza. Iako su obe zemlje eksplicitno navele invaziju na Ukrajinu kao razlog zahteva za pridruživanje, Čomski kaže da tvrdnje da bi Rusija mogla da ugrozi bilo koju zemlju predstavljaju zapadnu propagandu.
Ističe da zato ulazak Švedske i Finske u NATO nema nikakve veze sa strahom od ruskog napada, već da pridruživanje vojnom savezu daje vojnoj industriji obe nordijske zemlje nove mogućnosti velikog tržišta i omogućava im pristup modernoj opremi.
(MONDO)
