Nekada ratni plen, sada se smatra drevnim simbolom.
Britanski i škotski zvaničnici u subotu su prisustvovali dolasku Sudbinskog kamena u Vestminstersku opatiju uoči krunisanja kralja Čarlsa III 6. maja – najnovijeg poglavlja u viševekovnoj istoriji koju dele dve zemlje. Nekada ratni plen, sada se smatra drevnim simbolom ne samo Škotske monarhije, već i često neugodnog jedinstva u jezgru Ujedinjenog Kraljevstva kojim Čarls sada vlada.
Poreklo
Istoričari veruju da blok crvenog peščara od 150 kilograma datira iz kasnog devetog veka, ali istoričarka Rejčel Pikering napominje da je njegovo tačno poreklo “omotano misterijom“. Neke legende datiraju kamen još iz biblijskih vremena, dok druge veruju da potiče iz drevnog Antoninskog zida koji su Rimljani izgradili širom centralne Škotske u drugom veku. Ipak, Pikering kaže da je široko prihvaćeno da je „kamen iz Škotske”.
Bez obzira na njegovo poreklo, kamen je vekovima korišćen u krunisanju škotskih kraljeva u palati Skon. To je bilo do 1296. godine, kada je engleski kralj Edvard I zaplenio kamen od Škotske tokom Prvog škotskog rata za nezavisnost, zajedno sa kraljevskim regalijama Džona Baliola, kralja Škotske.
„U suštini su oduzeti od škotskog kralja i odneseni u Englesku kao neka vrsta ratnog plena“, rekla je Pikering.
Po povratku u Englesku, Edvard je naručio ono što je sada poznato kao stolica za krunisanje, drveni tron u kome se nalazio Kamen od Skona direktno ispod sedišta. Od tada je svaki sledeći engleski monarh krunisan na toj stolici u Vestminsterskoj opatiji. Postoji izvesna sumnja da li je kamen koji je Edvard doneo iz Engleske pravi Kamen sudbine. Neke legende kažu da su monasi palate Skon sakrili pravi kamen tokom rata i zamenili ga drugim.
Pljačka
Uprkos dva bombardovanju – jedno tokom 1914. a jedno tokom Drugog svetskog rata kada su na kratko uklonjeni iz Vestminsterske opatije - Kamen sudbine i stolica za krunisanje ostali su neoštećeni skoro 700 godina. Ali 1950. godine, četvorica škotskih studenata koji su bili u vezi sa nacionalističkim pokretom upali su u opatiju na Božić i ukrali kamen.
“Nemam pojma kako im je to uspelo“, rekla je Pikering. „Bio je to veliki, težak predmet! Očigledno su ga vukli na kaputu duž pločica kroz Vestminstersku opatiju i sakrili ga u zadnji deo Ford Anglja, a zatim ga prevezli nazad u Škotsku.”
Tokom pljačke, kamen se razbio na dva dela, za koje neki veruju da je zapravo izazvano ranijim bombardovanjem. Kamenorezac je popravio kamen kada je vraćen u Škotsku, a sada netaknut kamen bio je smešten u opatiji Arbroat - gde su škotski baroni 1320. tražili od pape da zvanično prizna njihovu nezavisnost usred engleskih pokušaja osvajanja. Uprkos masovnoj britanskoj potrazi, kamen je pronađen tek u aprilu 1951. Vraćen je u Vestminstersku opatiju i njeno mesto u okviru stolice za krunisanje, koja je kasnije korišćena tokom krunisanja kraljice Elizabete II dve godine kasnije.
Godine 1996, Elizabeta II i vlada Ujedinjenog Kraljevstva složili su se da kamen treba da bude vraćen u Škotsku. Održana je masovna ceremonija primopredaje kako bi se posmatrala povorka kamena do zamka u Edinburgu na Dan Svetog Andreja — nazvanog po svecu zaštitniku Škotske i velikom nacionalnom prazniku.
Krunisanje
“Bila je to zaista važna prilika“, rekla je Pikering. „Bila je to ogromna odluka britanske vlade i zaista simboličan politički gest da se kamen vrati kući u Škotsku. Sam događaj je bio zaista velika slavljenička fešta. Bilo je preko 10.000 ljudi koji su se okupili da ga dočekaju”.
Od tada, kamen je smešten u prostoriji sa visokim stepenom bezbednosti zajedno sa draguljima škotske krune u Edinburškom zamku, uz dogovor da se vrati u London za buduća krunisanja.
Čarls će u subotu postati prvi britanski monarh krunisan u (privremenom) prisustvu Kamena sudbine koji zvanično boravi u Škotskoj. Usred kontinuiranih debata o nezavisnosti te zemlje od Ujedinjenog Kraljevstva i budućnosti Komonvelta u celini, Pikering kaže da je krunisanje prilika da se ljudi pouče o škotskoj istoriji i delu škotskog predanja o kome istoričari još uvek uče. Ona kaže da su nove naučne analize, uključujući rendgensko fluorescentno snimanje, otkrile šta bi mogli biti rimski brojevi urezani u kamen, kao i tragove drugih metala i materijala koji bi mogli da odgovore na pitanja o njegovom poreklu.
“Još uvek nemamo sve odgovore“, rekla je ona.
(MONDO)
