Mandela provodi dan sa porodicom u Johanesburgu. Njegova žena Grasa Mašel posetila je jedno sirotište u Sovetu, gde je pomogla u sadnji jednog povrtnjaka.

Ona je rekla da je nedelja i inače dan kada ljudi treba da budu što velikodušniji prema drugima, što je oduvek i bio cilj njenog supruga.

Prošle godine je u Južnoj Africi ustanovljen Mandela dan, koji pada na rođendan velikog borca za ljudska prava i prvog južnoafričkog predsednika koji je izabran na potpuno demokratskim izborima.

Mandela je bio na čelu Južne Afrike od 1994. do 1999.

Mandela dan se smatra međunarodnim danom posvećenim javnoj službi.

Komesar Nacionalne policije Nati Mthethva rekao je da ga je upravo taj duh danas odveo u Pretoriju, gde je pre dve godine došlo do nasilja prema strancima. On je pozvao stanovnike tog grada da žive u miru i jedinstvu.

Mandela, koji je i prvi crnac koji je obavljao predsedničku funkciju u Južnoj Africi, važi za jednog od glavnih boraca u borbi protiv dominacije belaca nad crncima u toj zemlji, kao i u borbi protiv aparthejda.

Godine 1961. bio je jedan od osnivača vojnog krila Afričkog nacionalnog kongresa, koje je organizovalo sabotaže. Zbog tih aktivnosti bio je optužen za terorizam i u zatvoru proveo 27 godina (1964-1990).

Posle oslobađanja iz zatvora reaktivirao se u politici. Bio je cenjen zbog svog nerevanšističkog stava prema belcima i zbog napora koje je uložio da ujedini Južnoafrikance, koji su vekovima živeli rasno i plemenski podeljeni.

Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1993.

(Beta)