Vladimir Putin, predsednik Rusije, se navodno plaši da napusti zemlju zbog straha od mogućeg atentata.
Ruski predsednik Vladimir Putin navodno strahuje od atentata i plaši se da napusti državu, piše "Dejli Star." Ovaj strah navodno dolazi od nekoliko napada dronovima na ruskoj teritoriji. Takođe, ruski predsednik je navodno zabrinut zbog podizanja optužnice za počinjene ratne zločine u Ukrajini od početka rata.
Anonimni zaposleni u Kremlju je dao izjavu za ruski nezavisni list "Vertska" da je "ruski diktator prestravljen zbog svega što se trenutno dešava. Ne oseća se bezbedno", naveo je tajni izvor iz Kremlja.
Šta za Vladimira Putina znači nalog za hapšenje u kontekstu napuštanja Rusije?
Međunarodni krivični sud u Hagu je 17. marta 2023. godine izdao nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina zbog optužbi da je protivzakonito deportovao decu i da je nezakonito prebacivao ljude sa teritorije Ukrajine u Rusku Federaciju. Moskva je tada reagovala i saopštila da ne priznaje taj sud i da su njegove odluke ništavne u pravnom smislu.
Predsednik Rusije Vladimir Putin bi u avgustu trebalo da prisustvuje na samitu BRIKS-a u Južnoj Africi. Južnoafrička republika je jedna od 118 zemalja koja je priznala Međunarodni krivični sud u Hagu i zakonski je obavezna da sprovede nalog za hapšenje predsednika Rusije Vladimira Putina.
Prema rečima analitičara, male su šanse da predsednik Južnoafričke Republike Siril Ramafoza zaista naredi bezbednosnim snagama da uhapse ruskog predsednika Vladimira Putina. No, prema rečima stručnjaka za međunarodno krivično i humano pravo, Tobija Kadmana, Putina bi ova odluka Međunarodnog krivičnog suda navodno sprečila da napušta Rusiju u narednom periodu.
123 zemlje su države potpisnice Rimskog statuta Međunarodnog krivičnog suda. Sa tog spiska 33 su afričke države, 19 su azijsko-pacifičke države, 18 je iz istočne Evrope, 28 je iz latinoameričkih i karipskih država, a 25 je iz zapadnoevropskih i drugih država.
MONDO redakcija informacije o sukobu u Ukrajini prenosi u skladu sa dužnom novinarskom pažnjom, koristeći izvore koji se oslanjaju na dugogodišnji kredibilitet kada je u pitanju istinitost informacija koje objavljuju. Svesni smo činjenice da se u informacije o ratu često umeša i propaganda, naročito kada su manje relevantni izvori u pitanju. Zbog toga pozivamo vas, naše čitaoce, da nam skrenete pažnju ukoliko primetite netačnu informaciju, kako bismo ispravili nenamerne greške. Pišite nam na [email protected].
(MONDO)
