Kina je stalno izgrađivala i jačala svoju poziciju duž najvažnijih morskih puteva. Druge države su uznemirene i preduzimaju kontramere – posebno Indija.
Oko 90% globalne trgovine odvija se preko mora - više od polovine se obavlja u azijskim lukama. Morski putevi ka azijskom i iz azijskog regiona su od ogromnog značaja. Jedna od najprometnijih ruta vodi iz Japana, Južne Koreje i Kine kroz sve militarizovanije Južno Kinesko More, preko Singapura i uskog grla Malaka Moreuza u Indijski Okean, treći po veličini posle Atlantskog i Tihog.
Indijski okean je čvorište trgovačkih puteva južno do istočne obale Afrike, severno do Arapskog Mora i Persijskog Zaliva i na zapad kroz Crveno More i Suecki Kanal do Evrope. I to jasno pokazuje izuzetno važan položaj koji indijski potkontinent zauzima geostrateški glede ovih morskih puteva. Nije bez razloga čuveni američki pomorski strateg Alfred Tajer Mahan u suštini tačno izjavio da su oni koji kontrolisali Indijski Okean kontrolisali i svet.
Kina je odavno prepoznala strateški značaj ovog okeana i ubrzala je svoju uglavnom suptilnu gradnju baza na neuralgičnim tačkama: prva kineska velika pomorska baza operativna je od 2022. godine na ulazu u Crveno more u Džibutiju, nedaleko od američkog "Camp Lemonnier."
Korišćenje luke Gwadar od strane Pekinga u prokineskom Pakistanu takođe jača kinesku kontrolu nad obližnjim, strateški važnim Hormuškim Moreuzom, kroz koji biva dopremana lavovska količina sirove nafte za potrebe Kine. Peking je lukavo, zaplenom zbog nevraćanja kineskog kredita, dobio privremenu bazu na južnoj ivici indijskog potkontinenta proširenjem ogromne luke Hambantota u Šri Lanki, iz koje kontroliše glavni tok trgovine od Singapura do Crvenog Mora. Od 2008 Kina drži flotilu u Adenskom Zalivu kako bi zaštitila svoje interese i pokazala svoje prisustvo.
Problematično usko grlo
Trn u oku Kine je Malaka Moreuz jer uz nekoliko izuzetaka, sva pomorska trgovina između Dalekog Istoka i Afrike, Evrope, Persijskog Zaliva, pa čak i istočne obale USA prolazi kroz ovo usko grloa Kina ovde nije direktnoprisutna. Međutim, postoje indicije da Peking pokušava da bar kontroliše pristup moreuzu izgradnjom ogromne pomorske baze u Reamu u Kambodži.
Ukoliko se ikada realizuje kineska ideja o izgradnji 50-kilometarskog kanala kroz južni deo Tajlanda, to bi u potpunosti predefinisalo stratešku pomorsku vezu. Kra-Kanal bi stvorio direktnu vezu od Južnog Kineskog Mora do Indijskog Okeana, skraćujući rutu preko Singapura i Malaka Moreuza za više od 2.100 kilometara.
Za Kinu je Malaka Moreuz Ahilova peta. Jer kroz njega prolazi 40% kineske trgovine te 60% potreba za sirovom naftom. Alternativni put kroz indonežanski Sunda Moreuz ima znatno manji obim transporta. I zapadni izvozi, poput sirove nafte i gasa iz Meksičkog Zaliva, takođe se transportuju kroz Indijski Okean na Daleki Istok.
Povećani fokus Kine na ovaj region ne ostavlja Indiju mirnom. Ova regionalna sila, koja u mnogo čemu parira Kini, zabrinuta je i ne želi da se odrekne uticaja na sopstvenom pragu. Što se vidi u sve većim vojnim i građevinskim aktivnostima Indije u arhipelagu retko naseljenih Andamanskih i Nikobarskih Ostrva, udaljenih oko 1200 kilometara od njenog kopna. Ova ostrvska barijera, široka nekih 850 kilometara, kontroliše izlaz iz Malaka Moreuza u Indijski Okean, kroz koji moraju da prođu sve pomorske veze. Što čak ni Kra-Kanala neće promeniti.
Indija u potrazi za više samodovoljnosti
Od 2001. Indija je značajno povećala svoje prisustvo stvaranjem kombinovane komande u Port Blairu i proširenjem vazdušne baze Car na Nikobarskim Ostrvima. Pomorska baza Jarawa služi kao predstraža koja kontroliše pomorske puteve kroz ovaj arhipelag. U tom kontekstu, veliku zabrinutost Indije izaziva izgradnja infrastrukture koja može da se koristi u vojne svrhe na strateški lociranom ostrvu Great Coco, koje pripada Myanmaru a iza koje stoji Kina.
Za razliku od rivalske Kine, Indija je ograničena svojim slabijim ekonomskim potencijalom. Ipak, poslednjih godina se emancipovala od snažne zavisnosti od sovjetskih, a potom i ruskih vojnih isporuka, jer Delhi teži ka potpunoj samodovoljnosti u vojnom smislu do 2047. Stoga je Indija posebno ponosna na svoj novi nosač aviona INS Vikrant, koji je sama izgradila i koji sada dopunjava drugi indijski nosač sovjetskog porekla.
Zastarelu mornaričku verziju ruskog MiG-29K uskoro će zameniti francuski Rafale M i F/A-18 Super Hornet. Planirana druga gradnja sopstvenog nosača aviona morala je biti redimenzionirana: ne samo zbog finansijskih ograničenja, već i zbog rezerve načelnika indijskog generalštaba, koji je prilično kritičan prema potrebama ratne mornarice. Zastupljena sa samo 15% u ukupnom budžeta oružanih snaga, indijska ratna mornarica je iznenađujuće mala uprkos sve većoj ulozi u Indijskom Okeanu.
Indijski potkontinent klinastog oblika zauzima centralnu poziciju na strateški važnom pomorskom Putu Svile kroz Indijski Okean. Indija se stoga suočava sa dvostrukim izazovom. Na zapadnoj strani je izazov Pakistan, koji je blizak prijatelj sa Kinom i koji vreba u 'dvorištu' Bengalskog Zaliva, a na drugoj je izazov prostranstvo između potkontinenta i susednih država Bangladeša i Myanmara, isto vezanih za Kinu. Na čiju će stranu stati Indija u budućem sukobu oko Tajvana biće presudno ne samo za Kinu, već i za slobodnu pomorsku trgovinu uopšte. Indijska blokada Malaka Moreuza bila bi ogroman problem za sve države, a za Kinu katastrofa jer bi ostala bez već navedenih 60% potreba za naftom, koje ne bi mogla da kroz ovaj moreuz transportuje do svojih luka.
Globalna zainteresovanost za treći najveći okean
USA su proširile odgovornost za Pacifik na Indijski Okean tek pre pet godina. Novom Indo-Pacifičkom Komandom Washington naglašava važnost i kontekst regiona. Komanda, sa sedištem u Pearl Harboru, sa proširenim geografskim područjem odgovornosti sada uključuje i "Changi Naval Base" u Singapuru te važne baze na ostrvu "Diego Garcia", u Bahreinu u Persijskom Zalivu -gde je i štab Američka 5. flote- kao i u "Camp Lemonnier" u Džibutiju.
Ako se izuzme francuski garnizon u Džibutiju, Velika Britanija i Francuska ovde skoro da nemaju svojih baza, ali su u više država podnele zahteve za gradnju permanetnih baza i već nekoliko godina intenziviraju prisustvo svojih flota. Velika Britanija je 2021. godine jasno objavila svoje obnovljene ambicije "East of Suez" raspoređivanjem borbene grupe nosača HMS "Queen Elizabeth" na Bliskom i Dalekom Istoku te ponovo nastoji da konsoliduje svoje prisustvo u Persijskom Zalivu i Singapuru.
Sa Australijom i Japanom i ostale države se koncentrišu na region. Kao deo takozvane Quad-Alijanse Indija, USA, Japan i Australija su se složile da su, pod vođstvom USA, spremne da garantuju slobodan prolaz u Indo-Pacifiku te da drže pod kontrolom težnju Kine da ojača. I Aukus-Sporazum potpisan u San Diegu sredinom marta 2023. između USA, Velike Britanije i Australije, koji predviđa blisku saradnju u budućnosti u izgradnji i korišćenju nuklearnih podmornica, naglašava značaj Indijskog Okeana. Glavna baza HMAS Stirling kod Pertha nalazi na zapadnoj obali Australije i time omogućava direktan pristup Indijskom Okeanu.
Rusija do sada nije uspela da ostvari svoj san o pristupu toplom Indijskom Okeanu, čemu je težila još od carskih vremena. Zajednički manevri sa kineskim i iranskim ratnim brodovima pokazuju da Rusija, ni posle poraza u Afganistanu, nikada nije potpuno odustala od ovih ambicija.
(MONDO/Prevod: Mirko Vuletić)
