Obavezno služenje vojnog roka ponovo je postala tema broj jedan u Evropi, a mnogi su se već odlučili na taj korak.
Nakon završetka Hladnog rata, većina evropskih zemalja ukinula je obaveznu vojnu službu. O tome se sada ponovo raspravlja u nekim zemljama, i to ne samo otkako je Rusija pokrenula rat protiv Ukrajine.Sa završetkom Hladnog rata, vlade u Evropi počele su da pridaju manje značaja vojnoj odbrani. U poslednjih dvadeset godina velika većina zemalja je ukinula obaveznu vojnu službu, odnosno obavezu vojne obuke.
Nemačka je, na primer, suspendovala obaveznu vojnu službu 2011. godine. Regrutacija se može aktivirati samo ako Bundestag utvrdi da postoje tenzije ili da je neophodna odbrana, kako je definisano Temeljnim zakonom (Ustavom). Isto ili slično je i u mnogim drugim evropskim zemljama, piše DV.
Od današnjih 29 evropskih zemalja članica NATO-a, uključujući Tursku, samo šest je zadržalo vojnu obavezu od 1993. do danas.Velika Britanija, SAD i Kanada imaju profesionalne vojske pedeset i više godina. U svetlu rata Rusije protiv Ukrajine, obaveza služenja vojnog roka ponovo je postala tema. Mnoge zemlje ne samo da su povećale svoje budžete za odbranu, već razmatraju i ponovno uvođenje vojnog roka. Do sada je samo nekoliko zemalja preduzelo velike korake u ovom pravcu.
Ukrajina i Litvanija
Ubrzo nakon aneksije Krima, Ukrajina (2014) i Litvanija (2015) su ponovo uvele regrutaciju za muškarce od 18 do 26, odnosno 25 godina. Posle velikog ruskog napada na Ukrajinu 24. februara 2022. godine, ukrajinska vlada je donela zakon po kome svi muškarci uzrasta od 18 do 60 godina mogu biti pozvani u vojsku.
Letonija
Ova baltička zemlja je jedna od tri članice NATO-a koje se graniče sa Rusijom. Druge dve su Estonija i nova članica NATO-a Finska, koja nikada nije ukinula vojni rok. Sada i Letonija želi da ga ponovo uvede. Od 2024. svi muškarci između 18 i 27 godina moraće da prođu jedanaestomesečnu vojnu obuku. Od 2028. svake godine bi trebalo da se regrutuje 7.500Letonaca - toliko je, prema podacima NATO-a, ta zemlja imala profesionalnih vojnika 2022. godine.
Rumunija
U Rumuniji su 2015. godine propali pokušaji ponovnog uvođenja obaveznog služenja vojnog roka. O tome se ponovo govori od proleća ove godine. Premijer i penzionisani general Nikolae Jonel Ciuka to podržava. Poseban zahtev Ministarstva odbrane je da se u slučaju opšte mobilizacije svi mladi Rumuni koji žive u inostranstvu moraju prijaviti za regrutaciju u roku od 15 dana.
Holandija
Holandskim oružanim snagama nedostaje oko 9.000 regruta. Zato vlada razmišlja o proširenju vojske putem obaveznog služenja vojnog roka, kao što to radi Švedska od 2018. godine.
Švedska
Najveća država Skandinavije mogla bi da postane sledeća članica NATO-a. Švedska je 2010. ukinula vojni rok, ali ga je ponovo uvela 2018. jer nije bilo dovoljno dobrovoljaca. Od tada su svi 18-godišnjaci morali da se prijave za regrutaciju. Međutim, kao i u Norveškoj, samo mali deo njih služi vojni rok.
Norveška i Danska
U domovini generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga, od 2016. godine, ne samo svi muškarci, već i sve žene starije od 18 godina moraju na regrutaciju. Međutim, samo oko 9.000 od 60.000 koji svake godine prođu vojni lekarski pregled bude pozvano na 19-mesečni vojni rok. Zbog stroge selekcije, zvanični izvori kažu da služenje vojnog roka u Norveškoj ima sličan prestiž kao i druge diplome visokog obrazovanja. U Danskoj je vojna služba obavezna, ali ima dovoljno dobrovoljaca da zadovolje potrebe.
Francuska
U Francuskoj se raspravlja o nekoj vrsti "lakog vojnog roka". Predsednik Emanuel Makron uveo je 2019. godine Univerzalnu nacionalnu službu, u kojoj mladi volontiraju mesec dana za dobrobit zemlje. Vlada sada razmatra da to učini obaveznim za sve Francuze i Francuskinje između 15 i 17. Od toga, mladi bi proveli dve nedelje u vojnim objektima.
Nemačka
Nemački kancelar Olaf Šolc odbio je predlog svog ministra odbrane Borisa Pistorijusa o uvođenju obaveznog služenja vojnog roka. Međutim, pozivi na raspravu o tome stižu iz celog političkog spektra u Nemačkoj. Nedavno je komesarka Bundesvera nemačkog parlamenta Eva Hogl, socijaldemokrata poput Šolca i Pistorijusa, predložila da se razgovara o obaveznoj "godini službe" u vojsci ili u civilnim institucijama. Predstavnici vojske bi o svom radu bi trebali da govore u školama.
(MONDO/DW)
