Hrvatski analitičar je istražio odnosve svetskih sila, pre svega Rusije, Kine i Indije.
Od početka Putinove invazije na Ukrajinu prošlo je više od 15 meseci. Moskva nije postigla svoje ciljeve, a "specijalna vojna operacija“ se pretvorila u iscrpljujući rat, kakav Evropa decenijama nije videla. Kako se u tom periodu promenila međunarodna pozicija Rusije, kakav je odnos zemalja globalnog juga prema Moskvi i kako Indija i Kina gledaju na rat u Ukrajini, objašnjava u najnovijoj epizodi podkasta Prva linija, kolumnista politike, Željko Trkanjec.
"Još 2014. godine, kada je Rusija prvi put napala Ukrajinu, bivši američki predsednik Barak Obama je rekao da Rusija više nije velika sila, već regionalna. Kremlj je tada bio veoma uvređen, ali je ovih 15 meseci pokazalo da je to istina. Oni su regionalna sila sa upitnim sposobnostima. Oni su na glasu kao vojna sila, a pokazali su da nisu sposobni da izvode operacije u kojima treba da sarađuju više rodova vojske i da nisu sposobni da organizuju ofanzivna dejstva na nivou većem od bataljona. Rusija je pretrpela ozbiljan udarac na međunarodnom planu i na više nivoa", kaže Trkanjec na samom početku.
Ipak, napominje da Moskva i dalje nije "potpuno sama“. "Rusija trenutno još uvek ima određenu podršku zemalja globalnog juga, a tu pre svega mislim na sile kao što su Brazil i Južnoafrička Republika. Ali ovde već postoji osećaj zamora, što se nedavno videlo na izboru nestalne članice Saveta bezbednosti iz istočne Evrope. Tu je Belorusija, saveznica Rusije, izgubila od Slovenije", podseća naš spoljnopolitički kolumnista.
Moskva nasleđuje nasleđe SSSR-a
Na pitanje kako su se zemlje globalnog juga pozicionirale prema ratu u Ukrajini, Trkanjec podseća da je većina afričkih zemalja zadržala određeni otklon prema tom sukobu, uglavnom zbog licemernog odnosa Zapada i Evrope prema njima.
"Tu je Rusija odigrala veliku diplomatsku ulogu, pošto je od Sovjetskog Saveza nasledila ceo proces dekolonizacije, pa su Lavrov i njegov relativno moćan diplomatski aparat upali sa pričom 'vidite, mi smo se borili za dekolonizaciju, a sada Amerika želi da bude kolonija i da se ponaša kako kažu”. Ukrajina se tome opire, a ministar Kuleba redovno posećuje Afriku – tamo još nema znakova napretka, ali se može naslutiti da bi u jednom trenutku uzdržane zemlje mogle da se okrenu ka Kijevu.
Trkanjec ističe da smo bili u periodu u kojem su takozvane srednje sile, poput Turske, Saudijske Arabije i Indonezije, pokazale svoj uticaj. "Počinju da deluju veoma samosvesno, ali o novom pokretu nesvrstanih apsolutno ne treba govoriti. Prvo, zemlje globalnog juga su i dalje veoma fragmentirane. Drugo, za nesvrstavanje su nam potrebne dve ključne sile. U ovom trenutku imamo Ameriku, Kinu, imamo i EU, tu je i Indija, koja će se brzo pretvoriti u ekonomsku silu...
Spoljnopolitički kolumnista primećuje da Indiju treba posmatrati kao veliku silu sa nizom problema. "Jedan problem je Kina. Drugi je Pakistan. I obe zemlje su nuklearne sile. I u tom okruženju Indija je kupovala sovjetsko oružje, a kasnije i rusko. Ali došlo je do preokreta - rusko oružje se pokazalo neefikasnim. Indija se udaljava od Rusije kao prodavca oružja i diverzifikuje svoje izvore, a ova odluka je već doneta kada je Narendra Modi došao na vlast. Rusija relativno malo izvozi – energente, žito i fosfate, i oružje. Dakle, gubitak Indije kao kupca oružja stvara veliku rupu u njihovom budžetu," objašnjava Trkanjec.
Kina: Nećemo izgubiti
I dok je Indija sila sa brojnim problemima, Kina je već ozbiljan globalni igrač čiji se svaki potez pomno prati. Podsetimo se i da je neposredno pre invazije Vladimir Putin otišao na otvaranje Zimskih olimpijskih igara u Pekingu gde je rekao kineskom lideru Si Đinpingu da neće napasti Ukrajinu.
"Da to tada nije rekao, ne bismo imali tu najavu o "prijateljstvu bez granica”. To je nešto što je Putin želeo da dobije, a Si je kasnije bio ljut zbog toga. Ali Kinezi su trgovci. Oni sebe vide kao "Srednju kraljevinu“ i očekuju da im svi pokažu određenu količinu potčinjenosti. Tako da je Kina sada u poziciji da toj nekada moćnoj Moskvi kaže – sada smo jači. Trkanjec smatra da su Si i njegovo okruženje vrlo jasno izneli situaciju – "nećemo biti gubitnici u ovom ratu”.
"Ako Rusija izgubi, potpuno postaje naš vazal. U slučaju da Rusija pobedi, mi smo opet pobednici - Zapad je izgubio i pokazao se slabim, rezonovao je Si. Kina se našla u rascepu – zbog Tajvana se zalaže za jedinstvo suvereniteta, a ruski udar na Ukrajinu doveo je do toga da je deo Ukrajine otrgnut, sa čime Kina ne može da se složi. Bar ne javno. S druge strane, Kina ima dobre odnose sa Kijevom. A Rusiju, pak, Kina mora zaštititi jer je sused koji štiti dubinu evroazijskog prostora. Osim toga, ako Kina kontroliše centralni deo Evroazije, ona zapravo kontroliše veći deo tog područja i tamo gradi svoju globalnu moć.
Na pitanje koliko je Rusija važna Kini kao energent, Trkanjec napominje da treba pogledati brojke.
"Kina se nikada neće staviti u situaciju Nemačke i Evrope da 40 odsto njene energije dolazi iz Rusije. Kupuju od svih i svuda imaju dobre cene jer je Kina veliki potrošač. Plus, Kina vrlo ozbiljno prelazi na obnovljive izvore energije, koji su njena prava budućnost i koji je oslobađaju zavisnosti. Rusija je ovde u poziciji velikog gubitnika, iako trenutno prodaje naftu i gas Pekingu. Ali to nije osnovni razlog zašto Kina stoji uz Rusiju – osnovni razlog je strateški, da se zapadne granice Kine očuvaju bezbednim. Sigurna Rusija pruža Kini stratešku dubinu", dodao je on.
Život sa sankcijama
Na kraju, Trkanjec smatra da će sankcije sigurno štetiti Rusiji, ali dugoročno.
"Rusija je naučila da živi sa sankcijama jer su još 2014. shvatile da je to jedan od načina na koji će im se Zapad suprotstaviti svake sekunde kada krenu u punu invaziju na Ukrajinu. I to se desilo. Zato su već posle 2014. uspostavili veoma jasan i čvrst sistem, a prelio se tek posle 2022. i Rusija se odlično nosi sa sankcijama. Međutim, svi zaboravljaju da sankcije ne deluju brzo, već pomalo nagrizaju samo tkivo ruske ekonomije.
Jedna od ključnih mera, a to je definisanje gornje granice cene barela ruske nafte na svetskom tržištu, nanela je ozbiljan udar na ruski budžet. U januaru ove godine imali su minus od 40 milijardi dolara i on se vuče. Umesto da Rusija ima dovoljno novca za dve godine rata, sada se priča da imaju novca samo za jednu godinu rata. Ukratko, ruska ekonomija se suočava sa nizom izazova, ali će nastaviti da funkcioniše relativno uspešno jer je ruski narod navikao na nedaće. Ali dugoročno je u ozbiljnoj nevolji", naglasio je analitičar.
(MONDO/Jutarnji)
