OPREZ - OVIH 8 OPASNIH STVORENJA VREBAJU U MORIMA GRČKE! Bilo da ronite ili se brčkate u plićaku, obratite pažnju

Možete slučajno da nagazite na njih u plitkoj vodi ili ukoliko ronite uz greben neočekivano osetite jak ubod i bol - i tako vaš odmor postane prava noćna mora. Koja opasna stvorenja vrebaju ispod površine u grčkim vodama i šta da radite ako se to dogodi?

Osim ako nemate ozbiljne alergije ili druge zdravstvene probleme, preživećete susret sa ovim stvorenjima. Međutim, oni imaju tendenciju da budu veoma neprijatni i bolni. Zahvaćeno područje postaje otečeno, osećate se bolesno i oporavak može potrajati nekoliko dana. Zbog toga je bolje znati gde se nalazi morski život i kako izbeći ubod ili povredu.

1. Riba Murena helena

Pripadnica porodice murena, ova dugačka riba može da naraste do jednog metra ili više u dužinu i ima veoma oštre zube sa opasnim ugrizom. Najčešće se nalaze duž grebena, nalaze se u pukotinama i gde vrebaju svoj plen. Oni su stidljivi i napadaju samo kada se osećaju ugroženo, kao što je neko pokušava da ih uhvati. Ovo smanjuje verovatnoću ugriza. Ako vam se to ipak dogodi, idite kod lekara – ugriz bi mogao da vam ostavi duboke ožiljke i da izazove još više oštećenja tkiva ako to ne učinite (bilo je slučajeva da su ronioci izgubili prst dok su pecali murenu, pa nemojte ne uradi to). Ne potcenjujte ni povredu. Čak i ako na prvi pogled rana ne izgleda previše duboka, rizikujete da razvijete infekciju.

2. Škarpina

Još jedna neprijatna riba koju možete naći u grčkim morima su škarpina. Njihove dugačke bodlje obložene otrovnom sluzom koje vire iz karličnih peraja, leđne i analne peraje služe samo za odbranu, pa ako budete oprezni, ne biste trebali biti u opasnosti. One ne napadaju, radije se oslanjaju na svoju skrivenost. Samo kada postoji uočena opasnost, oni ubodu, pa je potreban samo trenutak nepažnje. Međutim, ovi slučajevi su relativno retki. Neposredni, prodorni bol može se pojačati neko vreme, izazvati osećaj pečenja i neko vreme izazvati otok u povređenom području. Ubod je bolan, ali nije opasan po život.

3. Morski pauk

Kada se krupna i pegava čaura zakopa u pesak, može doći do povreda prilikom plivanja ili ronjenja u plitkim vodama. Ako se bodljikava riba oseti ugroženom, ona ne pliva, već zabode bodlje iz leđnog peraja. Nažalost, oni nisu samo bodlje, duž njih prolaze otrovne žlezde. Ubod je praćen jakim bolom i pečenjem, koje se širi po celoj rani. Sama rana postaje otečena i može trajati nekoliko dana. Mogu se javiti i drugi simptomi kao što su povišena temperatura, povraćanje ili prekomerno znojenje. Teške reakcije na ubod uključuju poremećaje srčanog ritma, konvulzije, pa čak i nesvesticu. Ako imate slične simptome, uvek potražite medicinsku pomoć (ovo važi i ako ste osetili ubod, ali niste sigurni šta ga je izazvalo).

4. Obična raža

Nije bilo mnogo izveštaja da je obična raža napala nekoga u Grčkoj. Međutim, nikada ih ne treba potcenjivati — čak su i stari Grci upozoravali na njih (Plinije Stariji, na primer). Na vrhu repa imaju jednu ili dve veoma oštre bodlje koje mogu biti dugačke i do 35 centimetara. Koristeći se za samoodbranu, bodlje su opremljene otrovnom žlezdom u osnovi i mogu izazvati ozbiljne povrede ako se raža oseća ugroženo, izazivajući glavobolje, mučninu i stvaran rizik od infekcije. P

5. Morska mesečina (Pelagia noctiluca) i druge meduze

U Grčkoj možete naići na razne meduze — od kojih neke nećete ni primetiti dok se ne ubodete (kao što je mediteranska meduza, koja ima braon zvono, ili njena srodnica meduza bureta). Najčešći bolan ubod je, međutim, od svetleće ljubičaste boje, koja izaziva trenutni ubod. Čirevi ili plikovi se pojavljuju na zahvaćenom području i potrebno im je dosta vremena da se zarastu. Intenzivno peckanje može dovesti do ožiljaka ili čak hiperpigmentiranih tragova na koži koji ostaju godinama. Ako ste zahvaćeni na većem delu tela, to može izazvati mučninu ili povraćanje, slabost, glavobolju i u retkim slučajevima gubitak svesti. Međutim, takva reakcija je prilično retka. Ostale meduze na koje treba paziti su kompas meduza i Forskalia edvardsi.

6. Portugalski ratnik

Od posebnog značaja je Portugalski ratnik (Phisalia phisalis), koji uprkos tome što podseća na meduzu, zapravo je sifonofor sastavljen od kolonije organizama (polipa) koji rade zajedno. Jedan polip lebdi blizu površine i služi kao plovak za koji su pričvršćeni ostali polipi. Uključujući svoje pipke, Portugalski ratnik može dostići dužinu od oko 10 metara, ali je poznato da se proteže do 30 metara ili više. Smatra se veoma opasnim zbog svog izuzetno snažnog otrova. Dobra vest je da se vrlo retko nalazi na obali, ali treba da je pripazite na otvorenim toplim morima gde se može naći u veoma velikim grupama.

7. Morski ježevi

Naravno, ne treba zanemariti ni morske ježeve — oni se obično nalaze na udaljenijim plažama čak i u Grčkoj. Sa oštrim bodljama po celoj površini tela, ako ih slučajno zgazite, vrlo brzo ćete osetiti bol. Osim što su bolne i generalno neprijatne, bodlje se lako lome što otežava njihovo uklanjanje iz rane. Osim toga, pošto sadrže otrov, zahvaćeno područje peče li peče.

8. Ajkule — da li ih ima u Grčkoj i da li su opasne?

Kada pomislimo na opasnosti koje vrebaju u okeanu, to je pitanje koje nam prirodno pada na pamet - šta je sa ajkulama, morskim stvorenjima koja se najviše plaše? Dakle, da, u Grčkoj ima ajkula, čak i nekoliko vrsta. A možda čak postoje i ajkule ljudožderke, kao što je velika bela ajkula. Ali ajkule su prilično retke u ovim krajevima i šanse da ćete ih sresti tokom vašeg putovanja su prilično male, a čak i ako postoji, velika većina ne predstavlja nikakvu pretnju. U poslednjih 170 godina bilo je samo 15 prijavljenih napada ajkula na ljude u Grčkoj, što je izuzetno malo s obzirom na broj ljudi koji su tamo plivali za to vreme.

(MONDO)