Rusija je u subotu bila najbliža građanskom ratu od 1917. godine, a svi se pitaju šta bi bilo da se dogodio Putinov "pad"
U Rusiji su se u subotu nazirali događaji za kojima je Zapad čeznuo: u Moskvi je vladalo opsadno stanje, činilo se da je Rusija najbliža građanskom ratu od 1917. godine. Jedino što nije bilo Lenjina na vidiku. Jevgenij Prigožin, vlasnik ruske privatne armije Vagner, pokrenuo je oružanu pobunu protiv vojne, a time i političke elite Rusije: njegovi lovci su krenuli ka Moskvi sukobivši se sa vazduhoplovstvom regularne ruske armije.
Sve do večeri i neočekivanog preokreta – kada je Prigožin pozvao svoje borce da se vrate u baze – činilo se da je nekadašnji 'Putinov kuvar' zakuvao toliki nered da je nekome morala da padne glava: njegova ili Putinova, piše Slobodna Dalmacija.
Ono što je odmah bilo čudno je da se takav scenario očekivao u slučaju ruskog poraza u Ukrajini ili lošeg razvoja situacije na frontu za rusku vojsku, a desio se upravo u vreme kada Rusi dobro rade na tlu, odnosno kada dugo očekivana ukrajinska kontraofanziva stoji na samim početnim pravcima prodora. Ova nelogičnost je podstakla brojne teorije koje su pokušavale da objasne ovaj potez šefa Vagnera: od konspirativnih (po kojima je Prigožin agent CIA), do psiholoških (prema kojima je posle osvajanja Bahmuta Prigožinov ego nekontrolisano rastao do te mere da sebe vidi kao novog vladara Rusije), do psihijatrijskih, što ukazuje da bi Prigožin, zbog velikog broja leševa svojih vojnika koje je video u ovom ratu, mogao biti žrtva razornog PTSP-a i posledične pogrešne percepcije stvarnost.
U Moskvu sa 25.000 boraca
Ova 'pogrešna percepcija stvarnosti' ogledala se u očiglednoj disproporciji između vojne snage Vagnera i onih koji čuvaju Moskvu i Putina (vojska, policija, FSB, Rosgvardi). Prigožin je najavio da u Moskvu ide sa 25.000 boraca, dok samo Rosgvardija – koja direktno odgovara ruskom Savetu za nacionalnu bezbednost, odnosno Putinu kao predsedavajućem Saveta – ima više od 300.000 članova.
Neki analitičari smatraju, međutim, da Prigožin ne bi krenuo u ovakvu avanturu da u pojedinim delovima ruske vojske nije imao solidnu pozadinu, što situaciju čini potencijalno veoma opasnom, posebno s obzirom na ogromne količine nuklearnog naoružanja na raspolaganje Ruske Federacije. Dovoljno je zamisliti da ključ od 'nuklearnog kovčega' ima momak poput Prigožina.
Ali bez obzira na to što se ovaj Vagnerov 'vojni puč' završio pre nego što je zaista počeo, ostaje pitanje da li je realno očekivati svrgavanje Vladimira Putina sa vlasti? I ako jeste, ko bi mogao da ga zameni: mirotvorac ili jastreb? U većini analiza ovog tipa pominje se nekoliko mogućih aktera takvog prevrata: političke partije, 'siloviki', oligarsi i ruski narod.
Putinov rejting porastao
Što se tiče naroda, sva istraživanja javnog mnjenja – uključujući i istraživanja Levada centra, nezavisne ruske agencije koja od 2016. ima status 'stranog agenta' u Rusiji – pokazuju da je Putinov rejting u Rusiji porastao sa 60 na 80 odsto nakon napad na Ukrajinu i da se na tom nivou kreće i danas.
Putinova popularnost među Rusima nije opala ni posle 'delimične mobilizacije' prošle jeseni, a antiratni protesti s početka rata odavno su zamrli. Stoga je teško očekivati da će do puča u Rusiji i Putinove propasti doći 'spontanim događajem naroda'. Putinu ne preti velika opasnost ni od političkih partija, jer njegova Jedinstvena Rusija ima dvotrećinsku većinu u Dumi, a dve glavne opozicione partije – Komunistička partija i ultranacionalistička Liberalno-demokratska partija – podržavaju Putinovu politiku prema Ukrajini, piše Slobodna Dalmacija.
Doduše, nakon što se Komunistička partija na prošlim izborima u Rusiji pokazala kao jedina ozbiljna opozicija sa 19 odsto glasova (sve ostale stranke su dobile jednocifrene procente), Vašington post je tvrdio da bi na izborima 2024. jedina pretnja Putinu mogli da budu ruski komunisti. Ali izbori su još daleko, a ovde je reč o nasilnom puču.
Ućutkani oligarsi
Što se tiče ruskih oligarha, oni su od početka rata potpuno ućutkani i potčinjeni Kremlju, što je dobrim delom postignuto nizom misterioznih smrti (najčešće skokom ili padom kroz prozor sa velike visine) onih pripadnika ruske poslovne elite koji su izgovorili makar i reč protiv agresije na Ukrajinu.
I tako kao potencijalni akteri puča ostaju samo siloviki. U ruskom političkom žargonu, izraz 'siloviki' se odnosi na lica iz vojske, policije, tajnih službi (FSB, GRU) i drugih državnih institucija u kojima mogu legalno da koriste 'silu protiv ljudi' (otuda naziv 'siloviki'), kao i političarima koji su potekli iz tih krugova, poput samog Putina.
Većinu Putinovog užeg kruga čine silovici: Nikolaj Patrušev (generalni sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost Rusije), Sergej Šojgu (ministar odbrane), Aleksandar Bortnikov (direktor FSB), Sergej Nariškin (direktor Spoljne obaveštajne službe) , Vjačeslav Volodin (predsednik Državne Dume). , Sergej Ivanov (specijalni izaslanik predsednika Ruske Federacije), Igor Sečin (šef naftne kompanije Rosnjeft), Dmitrij Rogozin (doskorašnji šef ruske svemirske agencije Roskosmos )...
Iako se radi o Putinovim ljudima od najvećeg poverenja, teorija o 'silovicima' kao mogućim akterima puča nije bez osnova. Ako ništa drugo, onda zato što i Vagner ima dobre veze sa njima. Većina Vagnerovih viših komandanata su bivši pripadnici ruske vojske, policije i tajnih službi, odnosno silovici. Uz kriminalce koji su kasnije stigli iz ruskih zatvora, većinu Vagnerovih jedinica čine bivši komandosi i veterani ruskih oružanih snaga.
Utkin umesto Šojgua?
Dmitrij Utkin, glavni vojni komandant samog Vagnera, je potpukovnik u penziji i bivši komandant specijalnih snaga vojne obaveštajne službe (GRU Spetznaz), čije je kodno ime Vagner, koje je koristio u Spetznazu, postalo ime cele grupa. Sada se spekuliše da Prigožin ima podršku upravo u korpusu silovika, jer je teško poverovati da bi inače pokrenuo oružanu pobunu u tako kritičnom trenutku za Rusiju. Ako je to tačno, i ako Rusiju zaista preuzmu silovici, teško da bi bilo mnogo razloga za optimizam u ostatku Evrope. Jer siloviki su zapravo ruski 'jastrebovi'.
Ono u čemu se razlikuju sa Putinom nije vojni smisao i moralno opravdanje agresije na Ukrajinu, već način njenog vođenja: od početka rata silovici se zalažu za puno angažovanje ruskih vojnih snaga, što je Putin u velikoj meri izbegao, pa se prošlogodišnja delimična mobilizacija Rusa smatra pobedom silovika, piše Slobodna Dalmacija. Ostaje da se razmotri opcija u kojoj silovici svrgnu Putina i zameni ga Prigožinom, koji odmah smenjuje ministra odbrane Sergeja Šojgua i Dmitrija Utkina? Ukratko, zamislimo da Rusijom ne vlada Putin, već Vagner.
Ratni zločini u Africi
Podsetimo, ova zloglasna privatna vojska – osnovana po uzoru na američku plaćeničku vojsku Blekvoter, koja je kasnije promenila ime u Akademija – ostavlja krvavi trag na nekoliko kontinenata. Osim u Ukrajini, Vagnerovi plaćenici su viđeni i u Libiji, Siriji, Centralnoafričkoj Republici, Maliju i Sudanu, gde god geopolitički interesi Kremlja nalažu. Često im ostaju izvještaji nevladinih organizacija o počinjenim ratnim zločinima.
Putinova ideja je prvobitno bila samo kopija američke ideje: 'prljavi posao' za Kremlj širom sveta radiće privatna vojska Vagner, baš kao što je za interese Bele kuće u Iraku i drugde uradila Blackvater. Računica je jednostavna: umesto redovnih vojnika na strani ratišta se šalju plaćenici privatnih kompanija, za čije operacije se država ne smatra odgovornom, a pogibija plaćenika ne predstavlja politički teret.
Ali Bela kuća je tu igru igrala veštije, držeći konstantnu distancu od Blekvotera, dok je Kremlj uspostavio blisku saradnju između Vagnera i Ministarstva odbrane (koje je snabdevalo plaćenike oružjem i municijom) zbog ukrajinskog rata, koji bi sada mogao da se vrati. Osim ako sve ovo nije bila neka vrsta ogromnog ruskog 'maskiranja', čiji cilj trenutno ne možemo da zamislimo.
(MONDO)
