Jarbol za zastavu koji stremi iz šume ka nebu bi bio viši od njujorškog oblakodera Empajer stejt.
U selu Kolumbija Fols na severoistoku Amerike živi 485 stanovnika. Ovaj deo kontinenta poseban je po tome što se nepregledna divljina i okean susreću na jednom od poslednjih mesta koji su neiskvareni razvojem. I upravo tu je nastala smela vizija jedne porodice, da se podigne jarbol za zastavu koji stremi iz šume ka nebu, a koji bi bio viši od njujorškog oblakodera Empajer stejt. Na njemu bi se nalazila zastava SAD veća od fudbalskog terena.
Projekat vredi milijardu dolara i oni koji se zalažu za njega smatraju da bi u doba opšte polarizacije ujedinio ljude svih političkih stavova. "Želimo da okupimo Amerikance, podsetimo ih na vekove žrtvovanja da bismo zaštitili slobodu i ujedinili podeljenu Ameriku", rekao je Moril Vuster čija je porodica autor tog plana.
Međutim, predloženi jarbol zamišljenog "Parka slobode" postigao je upravo suprotno. Došlo je do podele jer se protivnici tog projekta pitaju da li miran kraj želi bezbroj posetilaca koje bi jarbol privukao. Takođe se pitaju da li bi veliki građevinski poduhvat oštetio pejzaž kojim se ponose jer nije iskvaren razvojem. Mnogi strahuju i zbog životne sredine.
Pored jarbola koji bi bio visok 445 metara u planu je da se napravi i naselje sa "živim istorisjkim muzejima". Projekat predviđa i salu s 4.000 mesta, restorane i spomenik s imenima svih vojnih veterana poginulih još od Američke revolucije 1776. godine - ukupno 24 miliona imena.
Jarbol bi bio nalik na svetionik. Na njegov vrh bi ljudi mogli da se popnu stepeništem iznutra ili liftom, a na vrhu, kao "jabuka" koja obično krasi jarbole, bila bi zlatna mrežasta lopta - vidikovac nad ogromnom zastavom. Obim projekta zapanjio je stanovnike jer bi zahtevao izgradnju prostranog puta, popločavanje šume za parking i izgradnju stambenih objekata najpre za stotine, možda i hiljade radnika, potencijalno pretvarajući sadašnju oazu prirode u nizove prodavnica suvenira, restorana brze hrane i tržnih centara.
"Ovo je poslednja divljina na istočnoj obali“, kaže Mari Emerson, čiji je muž Del dugogodišnji odgajivač borovnica i menadžer univerzitetske istraživačke farme. Upravo ta surova obala i netaknuta divljina čine ovaj kutak sveta posebnim, a veliki razvoj mogao bi da uništi šumu i divlje borovnice koje su ovde 10.000 godina - najpre su ih čuvali Indijanci. "Treba li ubiti gusku koja nosi zlatna jaja?", pita Emerson.
"To je van pameti, kao kad bi se Ajfelova kula postavila u divljini", kaže meštanin Čarli Robins duboko u šumi pored mirnog jezera Pikd mauntin, odakle se vidi brdo gde bi se uzdizao jarbol. Vuster je prošle godine predstavio svoj predlog najvišeg jarbola za zastavu na svetu. "Većina ljudi je bila u najmanju šokirana kada je to videla", rekao je Džef Grin, preduzimač i jedan od tri člana mesnog odbora sela.
Od razmera poduhvata veći je problem to što plac od 4.000 hektara predložen za jarbol pripada susednom selu koje je direktno pod saveznom vlašću SAD te je potrebna promena zakona već samo da bi se stanovnicima omogućilo da glasaju o sudbini tog zemljišta.
Stanovnici sela su počeli da zauzimaju strane. Neki su svog bogatog suseda videli kao tihog čoveka koji pokušava da učini nešto dobro. Drugi smatraju da je on biznismen navikao da sprovede šta smisli, a sada je s jarbolom i spomenikom svim vojnim veteranima američkih ratova "u svoja kola upregao svetu kravu" i - šta mu se može. Tako je rasprava postala politička.
U martu su stanovnici sela odobrili šestomesečni moratorijum na sve velike radove da bi se donela pravila i propisi. Bar u tom roku neće biti jarbola za zastavu. Porodica je u saopštenju rekla da ostavlja vrata otvorenim za eventualne promene, ali da će projekat sprovesti da bi nastalo "mesto gde svi Amerikanci mogu da zajedno slave istoriju služenja svojoj zemlji".
Porodica je ohrabrena podrškom i poštuje želje stanovnika grada koji žele više vremena da prouče predlog, rekao je Majk Vuster, jedan od sinova Morila Vustera, u izjavi za Asošijeted pres.
BONUS VIDEO:
(MONDO)
