Ukrajina će imati fleksibilan pristup u postupanju sa potencijalnim ruskim kolaboracionistima tokom planiranog oslobađanja Krima, rekla je Tamila Taševa, predstavnica Ukrajine za okupirano poluostrvo, dok zvaničnici prave planove za reintegraciju oko dva miliona ljudi koji žive na teritorijama koje je Moskva okupirala od 2014. godine.

Taševa, koja je od aprila 2022. godine bila stalni predstavnik ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog na Krimu, rekla je za "newsweek" da Kijev očekuje da stavi na crnu listu oko 10.000 Ukrajinaca koji su sarađivali sa ruskim okupacionim vlastima, iako neće kazniti one koje smatra "žrtvama" okupacije.

Veruje se da su se stotine hiljada Rusa preselile na Krim otkako su snage ruskog predsednika Vladimira Putina zauzele poluostrvo 2014. godine. Procene su različite, ali Taševa navodi da je broj između 500.000 i 800.000 pridošlica. Svi oni Rusi koji su ušli ilegalno, rekla je ona, biće podvrgnuti "prisilnom proterivanju".

Obim kampanje zavisiće od toga kako će izgledati deokupacija i kako će se Rusi ponašati, rekla je Taševa. "Pretpostavljam da će napustiti Krim pre nego što (ukrajinske oružane snage) dođu, tako da je u pogledu privođenja pravdi svih saradnika, onih koji su prešli na stranu 2014. godine ili kasnije, jasno da to očekuju i najverovatnije će pokušati da pobegnu", kazala je.

Kijev planira sistematsku procenu onih koji ostaju, rekla je Taševa. "Za one koji su državljani Ukrajine, smatraćemo ih takvima, bez obzira da li su dobili rusko državljanstvo od 2014. godine, dobrovoljno ili pod prinudom. Ne govorimo o deportaciji, već o "prisilnom proterivanju" koje će se primenjivati samo na neukrajinske državljane koji su ilegalno prešli u zemlju od aneksije. Neće biti masovnih deportacija, ali ćemo se tim pitanjem pozabaviti na od slučaja do slučaja. Već smo u komunikaciji sa raznim resorima i našim građanima na Krimu, poručujući im da napuste poluostrvo, ako je moguće, umesto da sarađuju sa okupatorima. Ali ako ostanete i učestvujete u nelegalnoj okupaciji i ratnim zločinima koje su počinili Rusi, bićete pozvani na odgovornost. Ovo neće biti lak proces, zbog čega već razvijamo pravni okvir za buduće postupke, uključujući lustraciju bivših funkcionera koji su državljani Ukrajine koji su sarađivali sa okupatorskom administracijom", rekla je Teševa.

"Biće im zabranjeno da obavljaju vladine ili zvanične funkcije najmanje nekoliko godina", rekla je Taševa o ukrajinskim zvaničnicima koji će biti pregledani. "Mnogi će se odazvati, ali to neće biti milioni ili čak stotine hiljada. Biće možda 10.000", kazala je.

Zvaničnici u Kijevu su više puta apelovali na Krimljane da pomognu u ratnim naporima i pripreme se za povratak ukrajinskih snaga, čak i ako se ta perspektiva i dalje čini dalekom, pošto se poslednja ukrajinska kontraofanziva polako odvija stotinama kilometara severno.

Taševa i drugi ukrajinski lideri pokušavaju da povrate srca i umove stanovnika Krima, koji su skoro deceniju živeli pod ruskom kontrolom. I pre aneksije, ankete i rezultati izbora ukazivali su na više simpatija prema Moskvi nego drugde u zemlji, ne samo zbog uticaja ruske imigracije, već i zbog pomorske baze Kremlja u Sevastopolju.

"Ključna stvar koju treba napomenuti je da će se građani Ukrajine koji su se našli pod okupacijom i nisu sarađivali sa Rusima smatrati žrtvama invazije i mi ćemo učiniti sve da zaštitimo njihova prava", rekla je Taševa. "Možda postoje i olakšavajuće okolnosti, mnogi od njih su bili žrtve ruske propagande, zastrašivanja i pretnji, ruskog pravnog sistema, pa čak i ruske kulture i jezika. Sve ovo treba uzeti u obzir. Što se tiče amnestije, o tome se zaista ne može razgovarati detaljno ili ozbiljno dok traje "vruća faza" rata. Naši ljudi se svakodnevno ubijaju, naši gradovi se granatiraju - ovo nije ni vreme ni mesto da se razgovara o budućoj amnestiji za izvršioce", istakla je.

Međutim, ističe Taševa, neki prekršaji neće biti tolerisani. "Postoji ogroman zahtev za pravdom protiv onih koji su vodili ili učestvovali u progonu civila, koji su ubijali i pljačkali naše gradove, koji su napadali manjine poput krimskih Tatara, i mi moramo da ispunimo taj zahtev", rekla je ona.

"Ne možete dati amnestiju nekome ko je učestvovao u zločinima protiv čovečnosti - to je međunarodno prihvaćen princip. Za takve zločine nema zastarelosti. Ali takođe razumemo da ne možete kazniti sve, čak i ako su možda bili prisiljeni da nekakav način saradnje sa okupacionim vlastima i snagama... To je pitanje stepena uključenosti i oni će biti tretirani“, zaključila je Taševa.

BONUS VIDEO: 

"UKRAJINA ISCRPELA LJUDSTVO, RUSIJA NEMA SNAGE DA IZVRŠI KONTRAUDAR!" Pandurević otkrio kada možemo očekivati PREGOVORE I KRAJ RATA  Kurir televizija

(MONDO)