Izveštaj uglednih naučnika iz Kopenhagena glavna je tema svetskih medija.
Istraživači upozoravaju da bi vitalni sistem okeanskih struja poznat kao AMOC (Atlantic Meridional Turning Circulation) mogao da kolabira već 2025. godine, a nadolazeća katastrofa podstaknuta klimatskim promenama mogla bi svet da uvede u novu eru ekstremnih temperaturnih fluktuacija.
Važno je napomenuti da nije svaki naučnik uveren u ovu procenu. I iako istraživači kažu da bi kolaps mogao da se dogodi već 2025. godine, drugi kažu da bi to moglo potrajati još 70 godina.
Ipak, tim istraživača na čelu sa Peterom Ditlevsenom, profesorom i istraživačem klime na Univerzitetu u Kopenhagenu u Danskoj, predviđa u radu objavljenom u časopisu Nature Communications da bi struje mogle da kolabiraju bilo gde između 2025. i 2095. ako ne presečemo globalne emisije ugljenika.
Ako kolabira, veliki deo zapadnog sveta mogao bi biti uronjen u produženi period ekstremne hladnoće - što je kontraintuitivni rezultat klimatskih promena. Prethodni kolapsi, od kojih se većina dogodila tokom ledenih doba pre mnogo hiljada godina, zaista su doveli do poremećenih temperatura.
"Mislim da bi trebalo da budemo veoma zabrinuti. Ovo bi bila veoma, veoma velika promena. To se nije dogodilo 12.000 godina“, rekao je Ditlevsen za Gardijan.
Još 2021. godine istraživači sa Potsdamskog instituta za istraživanje uticaja na klimu u Nemačkoj upozorili su u posebnom radu da je AMOC doveden na ivicu kolapsa zbog klimatskih promena. Kratkoročno, ovaj kolaps bi mogao da izazove pad temperatura u Evropi i Severnoj Americi, što rezultira produženim periodima ekstremne hladnoće.
A ako je istorija nešto što treba proći, ulozi su visoki. Pre 12.000 godina, topljenje ogromnog ledenog jezera gurnulo je Evropu u izuzetno hladan period skoro milenijum.
Sada, analizirajući statistiku iz proteklih 150 godina, Ditlevsen i njegov tim kažu da su sa sigurnošću od 95 procenata izračunali da će AMOC propasti između 2025. i 2095. godine.
"Kolaps AMOC-a može imati veoma ozbiljne posledice po klimu na Zemlji, na primer promenom načina globalne distribucije toplote i padavina“, ističe Ditlevsen.
"Iako zahlađenje Evrope može izgledati manje ozbiljno jer se svet u celini zagreva, a toplotni talasi se sve češće javljaju, to bi moglo doprineti povećanom zagrevanju u tropskim krajevima, gde je porast temperature već doveo do izazovnih uslova života. dodao je on.
(Mondo)
