Poslednji put kad je došlo do velikog usporavanja ovih moćnih struja severnog Atlantika, Evropa je gurnuta u veliku hladnoću na više hiljade godina. To se dogodilo pre otprilike 12.800 godina.

Naučnici u Danskoj ove nedelje su utvrdili da bismo novo naglo slabljenje okeanskih struja, ili čak prekid, mogli da očekujemo najkasnije do kraja ovog veka. Klimatolozi se generalno slažu da će morske struje u Atlantiku oslabiti u ovom veku, ali nema konsenzusa da li će do drastičnog usporavanja s nesagledivim posledicama na klimu doći pre 2100. godine, piše Njujork tajms, a prenosi Jutarnji list.

Novo istraživanje, objavljeno u utorak u časopisu „Nature Communications", upozorava kako ima sve više naučnih dokaza da bi kontinuirano ispuštanje emisije štetnih gasova koje proizvodi čovek moglo da dovede do klimatske „tačke preokreta", s brzim i nepopravljivim ekološkim promenama.

Klimatske promene (5).png
Youtube/printscreen/The Economist 

Koautorka tog naučnog rada, Suzan Ditlevsen, profesorka statistike na Univerzitetu u Kopenhagenu, upozorava da su nova otkrića dovoljan argument da se klimatski slom više ne smatra apstraktnom, udaljenom pretnjom.

„To se dešava ovde i sada", upozorava danska naučnica.

Naučnici proučavaju promene u Severnoatlantskoj meridijanskoj struji (Atlantic Meridional Overturning Circulation ili AMOC), glavnoj struji u Atlantskom okeanu. Ona nosi površinsku toplu slanu vodu prema dalekom severu gde se, nakon što se ohladila, povlači na dno i teče prema jugu. Ovaj sastav okeanskih struja prenosi važan deo toplotne energije iz tropskih područja u severni deo Atlantika odakle toplota odlazi u atmosferu.

Toplu okeansku vodu ta struja prenosi od tropa preko Golfske struje, pa prolazi uz jugoistočnu obalu SAD-a pre nego što se okrene prema severu Evrope. Kad okeanske vode ispuštaju svoju toplotu u vazduh na dalekom severu, on postaje hladniji i gušći, pa tone u dubine okeana, vraćajući se prema ekvatoru. Taj efekt uranjanja ili obrtanja, omogućava okeanskim strujama prenos ogromne količine toplote po planetu, zbog čega imaju izuzetno veliki uticaj na klimu atlantskog područja i šire, navodi Njujork tajms.

Klimatske promene (6).png
Youtube/printscreen/The Economist 

Međutim, budući da zbog uticaja čoveka dolazi do zagrevanja atmosfere, otapa se grenlandski ledeni pokrivač pa u severni Altantik teče velika količina slatke vode, što bi moglo da poremeti ravnotežu koja održava to strujanje.

Deo Atlantika južno od Grenlanda primetno je hladniji poslednjih godina, što neki naučnici smatraju dokazom da se Severnoatlantska struja (AMOC) usporava.

BONUS VIDEO:

Kurir tv Kurir TV

(MONDO/Jutarnji list)