Klimatske promene mogle bi u skorijoj budućnosti značajno da utiču na turizam u Evropi. Neke članice bi od zagrevanja mogle da profitiraju, dok bi druge postale gubitnice, pokazala je studija koju je sprovelo naučno savetodavno telo Evropske komisije JRC.
Projekcije JRC-a (Joint Research Centre) vrlo su važne za Evropu iz više razloga. Prvi je taj što je Evropa turistički najatraktivnije područje u svetu čiji turistički sektor godišnje ima prihod oko dve milijarde evra.
Drugi je taj što je izveštaj o stanju klime u Evropi 2022. pokazalo da se taj kontinent od 1980-ih zagrevao dvostruko brže od globalnog proseka te da je Evropa u toj godini bila za oko 2.3 stepena toplija od predindustrijskog proseka (1850-1900).
Istraživanja su takođe pokazala da je šire područje Mediterana vruća tačka klimatskih promena i da se njegove vode zagrevaju za oko 20 odsto brže od proseka svetskih okeana.
Četiri scenarija za zagrevanje
JRC je napravio projekcije turističke potražnje u svetu i u skladu s tim karte za četiri različita scenarija zavisno od razmera zagrevanja u stepenima Celzijusovim u odnosu na predindustrijski period.
Dva su optimističnija i predstavljaju projekcije u slučaju da prosečna globalna temperatura u svetu naraste za 1.5 i dva stepena u odnosu na predindustrijski period, a dva pesimistična za porast od tri i četiri stepena Tu treba imati na umu da je do sada već ostvaren porast od 1.2 stepena. Podsetimo, Klimatskim sporazumom iz Pariza svetske vlade su se obavezale da će nastojati da zaustave rast emisija ugljen-dioksida, a time i rast temperatura na 1.5 stepeni, u najgorem slučaju do dva stepena.
Kako bi sproveli svoju analizu, stručnjaci JRC-a napravili su istorijsku procenu statističkog odnosa između noćenja, takozvani indeks turističke klime, koji se fokusira na udobnost povezanu s vremenskim uslovima, i druge ekonomske varijable. U obzir su uzeli i vrste odredišta – da li je urbano, primorsko, ruralno, zimsko planinsko ili mešovito. Naime, velike vrućine lakše se podnose u planinama, a teže u velikim gradovima bez puno zelenila.
Na osnovu tih podataka stručnjaci su napravili predviđanja kako će se turistička potražnja i varijacije u noćenjima da se razvijaju po mesecima.
Najveći gubitnik – priobalje Mediterana
Studija JRC-a sprovedena je za 267 evropskih regija, a pokazuje da će promene biti najveće u priobalnim područjima mediteranskih zemalja, posebno u Portugalu, Španiji, Francuskoj, Italiji, Grčkoj, Kipru i Bugarskoj.
Ako temperatura naraste za četiri stepena, 80 odsto evropskih regija imaće porast turističke potražnje u odnosu na 2019. Prevedeno u brojke, to znači da će 106 evropskih regija zabeležiti povećanje potražnje za tri odsto i više. S druge strane, 52 regije imaće gubitke.
Najveće povećanje interesa od +16 odsto predviđeno je za zapadni Vels, dok je najveći pad od -9.1 odsto predviđen za grčka Jonska ostrva. Slede grčka ostrva u Severnom Egejskom moru (-9 odsto), oni u Južnom Egejskom moru (-8.6 odsto) i Kipar (-8.2 odsto). Na petom mestu su Balearska ostrva u Španiji.
Gledano po državama, najveće gubitke, veće od -5 odsto, beleže regije Portugala, Španije, Italije, Grčke i Kipra, dok će najveća povećanja, veća od +5 odsto, beležiti regije Velike Britanije, Irske, Holandije, Nemačke, Danske, Finske i Švedske.
Osim geografske preraspodele dogodiće se i sezonska. Naime, leta će postati manje atraktivna za turističke posete, dok će prelazne sezone i zima postati atraktivnije.
Planine će postati privlačnije
Strategija takođe ističe da će klimatske promene učiniti da planinski krajevi u toku letnjih meseci postanu atraktivniji, dok će obala biti privlačnija u ostalim delovima godine. Turistički sektor će biti primoran da obogaćuje ponudu i nudi proizvode višeg kvaliteta.
Takođe je zanimljivo da klimatske promene, kada se gleda Evropa u celini, neće imati negativan efekat. Naime, projekcije pokazuju da bi potražnja u Evropi mogla da poraste između 0.35 i 1.58 odsto.
Pritom će tokom leta priobalni krajevi severne Evrope postati najatraktivniji, dok će priobalna područja južne Evrope biti najveći gubitnici, posebno u najgorem scenariju zagrevanja od četiri stepena.
Takođe, pad turističke potražnje u velikoj meri zavisi od težine klimatskog scenarija.
Na primer, u slučaju povećanja prosečne temperature od samo 1.5 stepeni, studija JRC-a predviđa smanjenje od 0.31 odsto turističke potražnje u Španiji. Za povećanje od dva stepena, pad bi bio 0.4 odsto, a za četiri stepena 3.14 odsto. Pritom treba imati na umu da će severni delovi Španije biti dobitnici, tako da će kompenzovati gubitke juga. U Hrvatskoj će razmere takve kompenzacije biti neuporedivo manje.
(MONDO/Nova)
