Zbog poplava širom Češke, na jugu Poljske i istoku i zapadu Slovačke, hiljade ljudi prinudjene su da napuste svoje domove. U dolinama nabujalih nemačkih reka stanje se iz sata u sat pogoršava, a voda je u sredu noć i četvrtak jutro počela da prodire u centre više većih gradova.
Zbog poplava širom Češke, na jugu Poljske i istoku i zapadu Slovačke, hiljade ljudi prinudjene su da napuste svoje domove.
U Češkoj je u sredu uveče evakuisano preko 10.000 ljudi u gradu Znojmu i njegovoj okolini, na granici sa Austrijom, pošto se iz korita izlila reka Dije.
Vatrogasci i pripadnici vojske evakuišu stanovništvo iz ugroženih krajeva i postavljaju nasipe od peska.
Češki predsednik Vaclav Klaus i premijer Jirži Paroubek obilaze ugrožena područja. Ministar policije František Bublan prekinuo je inspekciju čeških policajaca pod zastavom OUN u Bosni, Makedoniji i na Kosovu, i hitno se vratio u zemlju.
Najveća opasnost od poplava preti u slivu reka Morave, Vltave i Labe, duž koje su razmeštene najveće češke hemijske fabrike, pa je vanredno stanje proglašeno do jutros na 78 mesta širom Češke.
Obustavljena je proizvodnja u fabrici Spolana blizu Praga, a da bi se sprečilo izlivanje otrovnih hemikalija u Labu, kao u poplavama 2002. godine, treba da otpočne izmeštanje tih supstanci iz fabrika u Lovosicama, na donjem toku reke, i Usti nad Labom.
Prag ne očekuje da će se ponoviti tragedija iz 2002. godine, jer Vltavu još uvek uspeva da reguliše sistem brana, takozvana Vltavska kaskada. U gradu je jutros završeno postavljanje specijalnih barijera za zaštitu najvrednijih spomenika u starom gradskom jezgru na obe obale Vltave.
U zaštitu od poplava Češka je za poslednje četiri godine in- vestirala 142 miliona evra. Do 2010. godine ta zemlja namerava da uloži oko 35 miliona evra godišnje, pre svega u izgradnju poldera u koje bez posledica mogu da se izliju nabujale reke.
Kritične vodostaje zbog ubrzanog topljenja snega i kiša dosti- že i većina reka u Slovačkoj, a posebno alarmantno stanje je na reci Moravi, kojom vodi granica Slovačke sa Češkom i deli- mično Austrijom.
U Poljskoj su poplave pogodile jug zemlje, gde reke dostižu kritične vodostaje, a najviše reka Odra, koja je prešla kritični vodostaj već za dva metra.
Jug Poljske bio je pogodjen katastrofalnim poplavama 1997. godine, kada je pod vodom ostala i trećina Češke, u oblasti Moravske u graničnoj oblasti prema Poljskoj.
U području Elbe, u istočnoj Nemačkoj, proglašeno je stanje katastrofe, a vlasti su najavile da će tokom dana početi evakuacija stanovništva iz grada Pirna, gde je voda već počela da prodire u zgrade u istorijskom centru grada.
Gradjani će morati kuće da napuste i u više manjih mesta u dolini nabujale Elbe, a vlasti su već pripremile nužni smeštaj.
U Drezdenu je proglašeno stanje pred katastrofu, a vlasti strahuju od moguće štete, sećajući se "poplave stoleća" pre četiri godine kada su se pod vodom našli i muzeji i galerije u kojima se nalaze najvrednije nemačke umetničke kolekcije.
Vodostaj Elbe iznosi 7,65 metara što je 5,65 metara iznad proseka, a pod vodom su spoljni delovi centra grada. Pre četiri godine vodostaj je narastao na 9,40 metara.
Topljenje snega i jake kiše izazvale su tešku situaciju i na jugozapadu zemlje, u saveznoj pokrajini Bavarska. U gradu Pasau zatvoreno je više ulica i parkirališta, a vlasnici radnji zatvorili su i protiv poplava obezbedili svoje lokale.
No, vlasti u ovom gradu kroz koje protiču Dunav, In i Ilc, beleže stagnaciju nivoa Dunava i nadaju se da će katastrofa možda biti i izbegnuta. Istorijsko jezgro Pasaua biva poplavljeno kada vodostaj Dunava dostigne 9,50 metara.
Ozbiljna situacija je i u više manjih gradova na Dunavu, Elbi i njihovim pritokama gde je angažovano na hiljade pripadnika tehničke pomoći, vatrogasne službe i policije. U pojedinim mestima na Elbi ka češkoj granici isključena je i struja.
Meteorolozi su saopštili da je prošla godina širom sveta bila najtoplija od početka klimatskih merenja 1880. godine. Pored toga, svih šest prosečno najtoplijih godina u istoriji metoroloških merenja zabeleženo je od 1998. do 2005. godine.
(agencije/MONDO)
U Češkoj je u sredu uveče evakuisano preko 10.000 ljudi u gradu Znojmu i njegovoj okolini, na granici sa Austrijom, pošto se iz korita izlila reka Dije.
Vatrogasci i pripadnici vojske evakuišu stanovništvo iz ugroženih krajeva i postavljaju nasipe od peska.
Češki predsednik Vaclav Klaus i premijer Jirži Paroubek obilaze ugrožena područja. Ministar policije František Bublan prekinuo je inspekciju čeških policajaca pod zastavom OUN u Bosni, Makedoniji i na Kosovu, i hitno se vratio u zemlju.
Najveća opasnost od poplava preti u slivu reka Morave, Vltave i Labe, duž koje su razmeštene najveće češke hemijske fabrike, pa je vanredno stanje proglašeno do jutros na 78 mesta širom Češke.
Obustavljena je proizvodnja u fabrici Spolana blizu Praga, a da bi se sprečilo izlivanje otrovnih hemikalija u Labu, kao u poplavama 2002. godine, treba da otpočne izmeštanje tih supstanci iz fabrika u Lovosicama, na donjem toku reke, i Usti nad Labom.
Prag ne očekuje da će se ponoviti tragedija iz 2002. godine, jer Vltavu još uvek uspeva da reguliše sistem brana, takozvana Vltavska kaskada. U gradu je jutros završeno postavljanje specijalnih barijera za zaštitu najvrednijih spomenika u starom gradskom jezgru na obe obale Vltave.
U zaštitu od poplava Češka je za poslednje četiri godine in- vestirala 142 miliona evra. Do 2010. godine ta zemlja namerava da uloži oko 35 miliona evra godišnje, pre svega u izgradnju poldera u koje bez posledica mogu da se izliju nabujale reke.
Kritične vodostaje zbog ubrzanog topljenja snega i kiša dosti- že i većina reka u Slovačkoj, a posebno alarmantno stanje je na reci Moravi, kojom vodi granica Slovačke sa Češkom i deli- mično Austrijom.
U Poljskoj su poplave pogodile jug zemlje, gde reke dostižu kritične vodostaje, a najviše reka Odra, koja je prešla kritični vodostaj već za dva metra.
Jug Poljske bio je pogodjen katastrofalnim poplavama 1997. godine, kada je pod vodom ostala i trećina Češke, u oblasti Moravske u graničnoj oblasti prema Poljskoj.
U Nemačkoj stanje sve alarmantnije
U dolinama nabujalih nemačkih reka stanje se iz sata u sat pogoršava, a voda je u sredu noć i četvrtak jutro počela da prodire u centre više većih gradova.U području Elbe, u istočnoj Nemačkoj, proglašeno je stanje katastrofe, a vlasti su najavile da će tokom dana početi evakuacija stanovništva iz grada Pirna, gde je voda već počela da prodire u zgrade u istorijskom centru grada.
Gradjani će morati kuće da napuste i u više manjih mesta u dolini nabujale Elbe, a vlasti su već pripremile nužni smeštaj.
U Drezdenu je proglašeno stanje pred katastrofu, a vlasti strahuju od moguće štete, sećajući se "poplave stoleća" pre četiri godine kada su se pod vodom našli i muzeji i galerije u kojima se nalaze najvrednije nemačke umetničke kolekcije.
Vodostaj Elbe iznosi 7,65 metara što je 5,65 metara iznad proseka, a pod vodom su spoljni delovi centra grada. Pre četiri godine vodostaj je narastao na 9,40 metara.
Topljenje snega i jake kiše izazvale su tešku situaciju i na jugozapadu zemlje, u saveznoj pokrajini Bavarska. U gradu Pasau zatvoreno je više ulica i parkirališta, a vlasnici radnji zatvorili su i protiv poplava obezbedili svoje lokale.
No, vlasti u ovom gradu kroz koje protiču Dunav, In i Ilc, beleže stagnaciju nivoa Dunava i nadaju se da će katastrofa možda biti i izbegnuta. Istorijsko jezgro Pasaua biva poplavljeno kada vodostaj Dunava dostigne 9,50 metara.
Ozbiljna situacija je i u više manjih gradova na Dunavu, Elbi i njihovim pritokama gde je angažovano na hiljade pripadnika tehničke pomoći, vatrogasne službe i policije. U pojedinim mestima na Elbi ka češkoj granici isključena je i struja.
Meteorolozi su saopštili da je prošla godina širom sveta bila najtoplija od početka klimatskih merenja 1880. godine. Pored toga, svih šest prosečno najtoplijih godina u istoriji metoroloških merenja zabeleženo je od 1998. do 2005. godine.
(agencije/MONDO)
