Uprkos devet meseci iscrpljujućih borbi, Ukrajina je u kontraofanzivi ostvarila minimalne uspehe. Zbog gustih minskih polja i ruskih utvrđenja, svaki napad za Ukrajince je bio izuzetno skup.

Obe strane su započele godinu sa velikim ambicijama. Rusija je kao cilj istakla zauzimanje istočnog regiona Donbasa, dok je Ukrajina nameravala da razdvoji ruske snage na jugu. Nijedna ofanziva nije išla po planu, prenosi Njujork tajms.

Prema analizi Instituta za proučavanje rata, u avgustu je bilo manje teritorijalnih osvajanja nego u bilo kom drugom mesecu od početka rata. Dok je Ukrajina ostvarila male uspehe na jugu, Rusija je ukupno zauzela više teritorije, uglavnom na severoistoku.

Bilo je teških borbi, ali se nije ponovio brzi prodor koji je Kijev uspeo u Harkovu prošle godine, kada se ruska odbrana srušila posle iznenadnog ukrajinskog kontranapada.

Rusija i Ukrajina su se ove godine suočile sa sličnim izazovima. Obe strane se bore za položaje koji su mesecima, pa čak i godinama, ostali uglavnom utvrđeni u nekim delovima istočne Ukrajine.

Iskusne jedinice i komandanti koji su poginuli u ranijoj fazi rata zamenjeni su novim regrutima koji su na front često dolazili sa nedovoljno iskustva. Ukrajinska kontraofanziva teško se probijala kroz široka polja na jugu. Prošle zime Rusija je postavila velika minska polja i izgradila stotine kilometara utvrđenja – rovove, protivtenkovske jarke i betonske barijere – da bi usporila ukrajinska vozila i naterala ih na položaje koje je lakše gađati.

Kada se saberu dobici obe strane, Rusija sada kontroliše skoro 320 kvadratnih kilometara više nego što je to bilo na početku godine.

Umesto da insistira na brzom osvajanju teritorije, ruskoj vojsci izgleda ugodnije da se drži teritorije koju već kontroliše, kaže Marina Miron, istraživač ratnih studija na Kraljevskom koledžu u Londonu.

Ništa se ne gubi ako se ne napreduje, rekla je ona.

Ruske snage brojčano nadmašuju ukrajinske snage skoro tri prema jedan na bojnom polju, a sa većom populacijom, Rusija bi mogla da okrene dugotrajnu odbranu u svoju korist.

Ruska strategija u Ukrajini svodi se na to da se Ukrajinci suprotstave odbrani, ubiju što je moguće više vojnika i unište što je moguće više zapadne opreme, rekla je ona.

Rusija kontroliše oko 18 odsto Ukrajine, što je područje veće od Švajcarske. Ovo uključuje Krim i deo istočne Ukrajine, koji je pod ruskom okupacijom od 2014. godine.

Usporavanje vojnih operacija je prilično rizično za Ukrajinu. Ako nije verovatno da će uspeti da povrati velike delove teritorije, vojna podrška Zapada mogla bi da prestane, zbog nedostatka političke volje ili nespremnosti da donira više oružja.

" Rusija će sačekati dok Zapad ne počne da okreće leđa Ukrajini" rekao je dr Miron.

Ukrajina nastavlja da se bori protiv ruske odbrane na jugu. Uspešno je ponovo zauzela selo Robotin prošlog meseca, a poslednjih dana je pomerila oklopna vozila pored glavnih ruskih protivtenkovskih jedinica u blizini Verbove, 12 kilometara zapadno od Robotina.

Međutim, vreme otkucava za ukrajinsku kontraofanzivu, koja ima za cilj postizanje značajnijih teritorijalnih dobitaka. Obilne kiše se očekuju sledećeg meseca, a blatnjav teren mogao bi da onemogući korišćenje teških vozila, poput novopristiglih američkih Abramsa i tenkova Čelendžer koje su isporučili Britanci.

"Čelendžer od 75 tona će jednostavno potonuti u blatu", podseća Miron.

Bonus video:

"RUSIJA I AZERBEJDŽAN IMAJU SLIČNE INTERESE NA KAVKAZU" Kurir TV

(Mondo)