Na današnji dan, pre devet godina u 8 sati i 46 minuta po lokalnom vremenu zbio se događaj koji je promenio istoriju. Tada je izvršen napad terorista na SAD.
Prvi udar izveo je avion, na letu 11 Ameriken Erlajnsa, zakucao se u severnu kulu Svetskog trgovinskog centra u Njujorku. Samo 17 minuta potom, u južnu se kulu zabio avion Junajted Erlajnsa, na letu 175.
Treći oteti avion, na letu 77 Amerikan Erlajnsa, je u 9 sati i 37 minuta pao na Pentagon, a poslednja letelica Junajted Erlajnsa srušila se u polju u Pensilvaniji u 10 sati i 3 minuta. Napad je izvelo 19 terorista.
Ovaj poslednji avion trebalo je da izvrši napad na metu u Vašingtonu, ali je do danas ostala nepoznata njegova krajnja destinacija.
Nepoznanica je i da li su ga otmičari sami srušili u Pensilvaniji ili su izgubili kontrolu nad letelicom zbog pobune putnika.
Ni u jednom od aviona koji su korišćeni za napad nije bilo preživelih, a neki od putnika su pre pogibije uspeli da kontaktiraju porodice i jave im da se nalaze u otetim avionima.
Iako do danas nije utvrđen tačan broj žrtava događaja od 11. septembra, pretpostavlja se da su život izgubile najmanje 2.993 osobe.
Samo u avionima je stradalo 265 putnika, a među poginulima su i 343 vatrogasca, kao i 125 civila i vojnog osoblja u Pentagonu.
Pre rušenja ogromnih kula, život je uspelo da sačuva 18 ljudi. U prvoj kuli život je izgubilo 1.402 ljudi, a u drugoj 614. U ova dva solitera radilo je 60 različitih kompanija, sa oko 50.000 zaposlenih.
Žrtve su bile različitih nacionalnosti, prosečne starosti od 35 do 39 godina. Samo 289 tela ostalo je čitavo, a većina stradalih nikada nije identifikovana.
Svaka od kula Svetskog trgovinskog centra imala je 110 spratova, a srušile su se u 12 sekundi.
Umesto "blizanaca", na mestu danas poznatom pod nazivom Grand Zirou (Ground Zero), ostalo je samo 1.506.124 tona šuta. Oštećeno je i pet okolnih zgrada kao i pet stanica podzemne železnice.
Na Pentagonu se jedan deo zgrade srušio, a drugi je bio teško oštećen požarom.
Predsednik SAD Barak Obama je povodom devete godišnjice od napada na kule Svetskog trgovinskog centra, pozvao građane na versku toleranciju i rekao da je vlada odlučna da uhvati organizatore napada, da su to teroristi Al Kaide, a ne pripadnici muslimanske vere.
"Subota bi trebalo da bude dan kada ćemo ne samo da žalimo, nego i da pokažemo da nismo u ratu protiv islama. Mi smo u ratu protiv terorističkih organizacija koje su izobličile islam ili lažno koristile slogan islama za angažovanje u svojim destruktivnim delima", rekao je Obama, obraćajući se juče novinarima u Beloj kući, uoči obeležavanja godišnjice napada.
"Vlada je odlučna da ubije ili uhvati organizatore napada 11. septembra, ali Amerikanci moraju zapamtiti da je to borba protiv terorista Al Kaide, a ne mnogo šireg sveta ljudi muslimanske vere", rekao je Obama, u trenutku kada se u javnosti vodi rasprava o mestu izgradnje džamije i muslimanskog kulturnog centra i kada je oštra reagovanja izazvala najava spaljivanja Kurana.
Američki predsednik je izjavio da su SAD oterale Osamu bin Ladena "duboko u podzemlje", ali da će se Amerikanci narednih godina suočavati sa terorističkim pretnjama drugih ekstremista, "spremnih da umru da bi ubili druge ljude", prenela je agencija AP.
Hvatanje Bin Ladena, iako izuzetno važno za nacionalnu bezbednost države, teško da će rešiti sve probleme, rekao je Obama.
Tokom poslednjih devet godina unutrašnja bezbednost je poboljšana, ali Obama podseća na pokušaj napada u avionu 25. decembra i automobil-bombu na Tajms skveru u maju, dodajući da će "uvek biti mogućnosti za pojedinca ili manju grupu pojedinaca, ako su spremni da umru, da ubiju druge ljude".
Prema izveštaju grupe koju su predvodii dva bivša predsedavajuća komisiji 9/11, a koji je objavljen u petak, navedeno je da je teroristička pretnja postala kompleksnija u odnosu na pre devet godina, a da je Al Kaida, sa nizom svojih ogranaka u zemljama kao što su Jemen i Somalija, postavila širu strategiju.
Jedan od autora izveštaja Li Hamilton smatra da će odnos SAD sa islamskim svetom biti jedan od glavnih izazova američke spoljne politike tokom narednih decenija, koji neće biti rešen za godinu, dve ili pet pa čak ni 10 godina.
(MONDO)
