Nekad najčistija reka zakrčena je trulim lososom, a smrad je nepodnošljiv, kažu naučnici koji pokušavaju da nađu rešenje.
Duž granice Norveške i Finske, protiče reka koja ima najviše atlantskog lososa na svetu. Norvežani je zovu Tanelva ili Tana, Finci Tenojoki ili Teno. I jedni i drugi smatraju je jednom od najčistijih, netaknutih reka, koja prolazi kroz divlju prirodu i nezagađene predele.
Ali sada, tok i obale reke zatrpani su telima ribe koja trule i ispuštaju nepodnišljiv smrad, upozoravaju naučnici koji pokušavaju da reše sasvim neočekivani problem.
"Ovo je potpuni, dramatični haos, i trenutno je smrad užasan", rekao je doktorand Aino Erkinaro sa Univerziteta Ulu u Finskoj.
Šta se dogodilo nekada čistoj reci? Invazija vrste lososa zbog koje su i Norveška, i Finska proglasile vanrednu situaciju. Dok u ovoj reci živi atlantski losos, vrsta koja sada pravi problem je pacifički ružičasti losos, poznat i kao "grbavac".
Ružičasti losos je pedesetih godina prošlog veka rasprostranjen u okolini poluostrva Kola u Rusiji, u pokušaju da se stimuliše ekonomija. Ova vrsta živi u okeanu i svake dve godine pliva uz reku kako bi položila jaja, a zatim uginula.
Ali, pojedini primerci "zalutaju" tokom tog plivanja i završe negde drugde, u ovom slučaju, zapadnije. Uz klimatske promene, u severnom Atlantiku došlo je do dramatičnog porasta broja ružičastih lososa, koji sada završavaju mrtvi u rekama kao što je Tana.
"Ironija prevelikog broja lososa u zemljama koje se oslanjaju na ribolov nije neprimećena. Teoretski, ružičasti losos bio bi dobar za jelo ako se ulovi u moru ili tik nakon ulaska u reku, odnosno na norveškoj teritoriji. Ali pošto je ova vrsta relativno nova, i mnogo manja od atlantskog lososa, ne postoji industrija za nju i svega nekoliko ljudi imaju dozvolu da je love i prodaju", objašnjava Irik Fruland iz norveške Agencije za zaštitu životne okoline.
Ružičasti losos se razmnožava na vrhu reke Tane, potom ugine i počne da truli. Zbog toga je vremenski period kada bi mogao da bude ulovljen previše kratak. U pitanju je invazivna vrsta, i stručnjaci brinu kako će se odraziti na atlantskog lososa koji je već u određenim problemima. Broj primeraka pada u Norveškoj zbog čega je pecanje zaustavljeno pre kraja zvanične sezone.
U Finskoj, broj atlantskih lososa toliko je nizak da je ribolov zabranjen protekle dve godine. U zavisnosti od reke do reke, procenat ove ribe opao je između 42 i čak 78%.
Uticaj ružičastog lososa na ekosistem ovih reka još uvek nije u potpunosti ispitan. Postoje strahovi da ove ribe prenose patogene koji bi mogli da inficiraju druge ribe, ili druge elemente rečnog života. Ali pacifički losos mogao bi jednostavno i brojčano da nadjača atlantskog, zauzme njegovo stanište i opustoši izvore hrane.
Gomile ribljeg mesa koje truli privlače grabljivce i povećavaju njihovu populaciju, a tokom jeseni, mogle bi i da smanje nivo kiseonika u reci. Problem je toliki da su finske i norveške vlasti zajedno smislile plan da se lokalni ribari uključe u izlov, a da se na reke postave barijere koje bi sprečile ružičastog lososa da pliva dalje.
Ali, u reci Tani, taj plan ne daje željene rezultate. Uhvaćeno je samo oko 8.000 primeraka, a barijere su morale da budu podizane s vremena na vreme kako bi atlantski losos mogao da pliva dalje.
"Nismo uspeli, i do sada smo izbrojali između 120.000 i 130.000 primeraka u Tani. Taj broj je samo vrh ledenog brega, ovo je samo početak, i u Finskoj bi u narednim godinama moglo da bude više miliona primeraka ove vrste", rekao je Panu Orel sa Instituta za prirodne resurse Finske.
BONUS VIDEO:
(MONDO)
