"TO BI BILO KAO DA STE MUSLIMANIMA IZVADILI SRCE NA ŽIVO!" Jedno mesto u Jerusalimu je od KLJUČNOG ZNAČAJA za ovaj rat!

Nakon što su Hamasovi militanti izvršili invaziju na južni Izrael i ispalili salve raketa na izraelske gradove u iznenadnom napadu u subotu ujutro, lider Hamasa nazvao je operaciju "Al-Aksa poplava“, rekavši da je napad izveden kao odbrana džamije Al Akse.

O značaju džamije al Aksa za muslimane ali uopšte o značaju Jerusalima kao mesta za muslimane i Jevreje svojevremeno je u intervjuu za Kurir govorio dr Miroljub Jevtić profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

Profesor Jevtić mi kaže kako ima jedno mesto na svetu oko čega se kako ističe vrti celokupna kvadratura kruga svetske politike.

"To mesto se zove Brdo hrama. Prema jevrejskom verovanju da bi čovek bio spašen on mora da prinosi žrtvu. Žrtva se može prema jevrejskom verovanju može prinositi samo u hramu koji je podigao Solomon na tom Brdu hrama. Taj hram su kasnije srušili Vavilonci... Posle je ponovo obnovljen a onda potpuno srušen 132. i 133. godine posle Hrista. Jevreji su proterani iz Palestine i živeli su u dijaspori sve vreme maštajući da se vrate u Jerusalim ali ne da bi napravili državu već da bi obnovili hram kako bi u njemu mogli da prinose žrtve. Ali da bi hram mogao da funkcioniše da ne bi ponovo bio srušen onda je potrebno da se napravi država koja će ga štititi. Funkcija povratka jevreja i obnove države Izrael nije zbog države nego zbog hrama. Muslimani su u sedmom veku zauzeli Jerusalim i zauzeli to mesto gde je bio hram. Oni su na njevom mestu podigli dve džamije - Al Aksu i Kupolu na steni. Te dve džamije su podignute u čast verovanja u islamu da je sa tog mesta Muhamed na svom krilatom konju odleteo na nebo, video raj, video pakao, osetio Alaha ali ga nije video jer se Alah ne može videti. Potom se vratio na zemlju isto tu, posle čega je prenet u Arabiju", ispričao je profesor Jevtić tada u intervjuu za Kurir.

Prema njegovim rečima za muslimane je to treće sveto mesto u islamu.

"Kada je obnovljena država Izrael 1948. koja je obnovljena sa ciljem da se tu obnovi hram, ali je Brdo hrama to jest Jerusalim je ostao pod vlašću Jordana. U junskom ratu 1967. Izraelci su kako oni kažu oslobodili Jerusalim, a Arapi kažu da su ga Iizraelci okupirali... Tako su jevreji došli u politički posed Brda hrama. Ali na Brdu hrama nije bilo ni jevreja ni jevrejskih spomenika, tu su bili muslimani. Oni su tada bili u prilici da sruše te dve džamije i da tu obnove Solomonov hram. Ali to bi za muslimane značilo da ste im na živo izvadili srce iz grudi. Oni zbog toga nisu smeli to da urade. I cela priča se vrti oko toga. Da bi nastao mir između Jevreja i Palestinaca potrebno je Jevreji odustanu od Brda hrama. A ako odustanu od Brda hrama onda se postavlja pitanje zašto su se vraćali u Izrael. A isto Arapi - ako bi odustali od trećeg svetog mesta onda prestaju da budu muslimani. To je ta kvadratura kruga koja se ne može rešiti. Sve se vrti oko toga", rekao je prof. Jevtić.

Govoreći zbog čega mnogi na prvi pomen terorizma pomisle na islamski terorizam i zbog čega se baš islam povezuje sa terorističkim delovanjem, on je napomenuo da zapravo "niko ko je ozbiljan ne poistovećuje islam sa terorizmom."

"To što se kaže islamski terorizam pa taj terorizam koji se opisuje jeste islamski, ali to ne znači da su svi muslimani teroristi. Niko to ne poistovećuje. A što se tiče svetog rata... Ako hoćete, sveti rat u u srednjem veku pre muslimana je bio krstaški rat kada su Persijanci kada su prodrli u Jerusalim i odneli časni krst na kome je razapet Hrist. E onda je Vizantija pokrenula krstaški rat da bi taj krst vratila. Ali desila se jedna druga stvar. Kako je hrišćanski svet kroz razvoj ljudskog društva se sekularizovao i veru učinio privatnom stvari koja nema veze sa državom, a rat je akcija koju sprovodi država, onda je u hrišćanskom svetu rat kao verska činjenica izgubio svaku važnost i više ga niko kao takvog ne vodi", rekao je on.

Za razliku od toga, ističe profesor Jevtić, islam ne dozvoljava sekularizaciju.

"U islamu sekularizma nema i svaki događaj u životu pojedinca i zajednice meri se i vrednuje prema islamu. A islam kad se radi o ratu dozvoljava samo rat koji ima verski cilj. Svi ratovi moraju imati verske ciljeve, moraju imati versko opravdanje. Šta god da se desilo, ako to nije u vezi sa religijom, taj rat je zabranjen muslimanima. Zato ljudi kada danas govore o verskom ratu najviše misle na muslimane zato što svaki rat koji trenutno gledate - izraelsko arapski rat, rat Irana i Iraka, rat u Siriji - je sa tačke gledišta islama u cilju ostvarivanja trijumfa religije. Sve je to džihad. Motivacija kod ljudi koji uzmu učešće u takvom ratu je uverenje da će to dovesti do trijumfa Božije reči", objasnio je prof. Jevtić tada.

Podsećanja radi, bezbednosni kabinet izraelskog premijera Benjamina Netanjahua sinoć je i izvanično potvrdio da je zemlja u ratu i dao dozvolu za izvođenje "značajnih vojnih aktivnosti". Izrael je u nedelju, 8. oktobra i zvanično proglasio rat, prvi put od Oktobarskog rata 1973. godine.

Prema zvaničnim navodima izraelskih vlasti, najmanje 400 osoba je poginulo, a više od 1.400 je povređeno u masovnim raketnim napadima koji su od subote ujutru izvedeni na teritoriji južnog i centralnog Izraela. Među ranjenima je i jedan državljanin Srbije. Odgovornost za napad preuzela je militantna organizacija Hamas.

(MONDO)