AMERIKANCI GASE POŽAR NA BLISKOM ISTOKU, A MOGLI SU DA GA SPREČE? Velika analiza: Bajden je propustio ISTORIJSKU PRILIKU

Šta će se dogoditi ako se Hezbolah uključi u rat između Hamasa i Izraela i aktivira takozvani Severni front? Hezbolah je moćna militaristička organizacija koju je 1982. godine osnovala Iranska revolucionarna garda usred Libanskog rata 1975-1990.

Amerikanci su napravili potez

Savetnik američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan je promptno reagovao rekavši da SAD i predsednik Bajden moraju da se pripreme za svaki scenario, uzgred napomenuvši da Amerika ne želi rat sa Iranom. Predsednik Bajden je odmah naredio komandantu Džeralda R. Forda, najvećeg i najnaprednijeg nosača aviona u mornarici, da sa svojom eskadrilom otplovi ka istočnom Mediteranu. Tada je ministar odbrane Lojd J. Ostin III naredio još jednom nosaču aviona, Dvajt D. Ajzenhaueru, da se pridruži.

Vazduhoplovstvo se jednako brzo kreće u region, udvostručavajući broj lovaca F-16, A-10 i F-15 na zemlji. U kombinaciji sa četiri eskadrile borbenih aviona F/A-18 na svakom od dva nosača, SAD će uskoro kompletirati vazdušne snage od više od 100 jurišnih aviona.

Manje je izložena informacija da je Pentagon poslao malu grupu snaga za specijalne operacije u Izrael. Oni bi pomogli u obaveštajnim podacima i planiranju pomoći u pronalaženju i spasavanju ljudi koje Hamas drži kao taoce, među kojima se veruje da su i Amerikanci.

Šta radi američka diplomatija?

Bez obzira na vojno pregrupisavanje prema regionu Bliskog istoka, potpuno je jasno da ni Amerikanci ni saveznici preko Atlantika ne žele vojnu eskalaciju. U stvari, učešće Hezbolaha u ratnim operacijama značilo bi direktno ili indirektno umešanost Irana i njegovih zastupnika u Siriji, frontalni sukob sa širokim spektrom palestinskih vojnih frakcija koje deluju na Zapadnoj obali, a vrlo je verovatno da će neki arapski zemlje bi takođe bile uključene u sukob, ako ne direktno, onda kroz neformalne grupe. Zato što arapski svet kipi, a obaveštajni izvori izveštavaju o ogromnoj želji običnih ljudi da kazne Izrael za navodno neselektivno bombardovanje pojasa Gaze izvedeno u znak odmazde za masakr civila koji je počinio Hamas.

Poslednja kap koja je prelila čašu jezive mržnje prema izraelskoj državi bilo je navodno bombardovanje bolnice u Gazi, za koje se sada sumnja da se uopšte dogodilo na taj način, za šta je zvanični Izrael optužio terorističku organizaciju Islamski džihad, odnosno njihovo pogrešno ispaljivanje rakete koja je umesto vojnog cilja pogodila tu bolnicu. Malo je reći da niko u arapskom svetu ne veruje u ono što govore izraelski izvori. *Još uvek je nejasno šta se tačno dogodilo u Gazi*

Zato je prvi čovek američke diplomatije, državni sekretar Entoni Blinken, odmah krenuo na put na Bliski istok. Nakon nesumnjivo izražene, snažne podrške Izraelu i čvrste izjave da po međunarodnom javnom pravu Država Izrael ima pravo na samoodbranu nakon brutalnog, ničim izazvanog napada Hamasa, usledile su manje eksponirane, vešto sročene izjave. Poput jedne da bi Izrael u svojim osvetničkim napadima na pojas Gaze i kažnjavanju Hamasa morao da vodi računa o međunarodnom pravu, ratnom i humanitarnom pravu i minimiziranju broja civilnih žrtava.

Dobro obavešteni diplomatski izvori sa kojima je komunicirao novinar Index.hr imaju navodna saznanja da je Blinken u razgovoru sa izraelskim zvaničnicima, u najužem krugu saradnika, tražio da se kopnena ofanziva odloži na neodređeno vreme i da se omogući isporuka humanitarne pomoći civilnom stanovništvu u pojas Gaze. Izraelski zvaničnici su izgleda sa dosta skepse primili predloge državnog sekretara, koji je inače posetio još nekoliko važnih partnera u regionu, pre svega Saudijsku Arabiju. I američki predsednik Džo Bajden je morao da pređe dug put da pokuša da ubedi svog saveznika da je u ovom trenutku najbolje sprečiti širenje sukoba sa nesagledivim posledicama.

Rezultati Bajdenove posete

'Nisi sam' – bilo je prvo što je američki predsednik rekao po dolasku u Tel Aviv. Potom su usledila čvrsta uveravanja da je Amerika spremna da odbrani Izrael i poveća budžetske izdatke neophodne za održavanje vojne prednosti Izraela nad rivalima na Bliskom istoku. Takođe, Bajden je obećao 100 miliona dolara pomoći za civile u Pojasu Gaze, ali je rekao i nešto što u tom trenutku možda nije bilo ni potrebno ni oportuno. On je rekao da prema njegovim informacijama Izrael nije kriv za nedavni navodni napad na bolnicu u Gazi.

Američki pedantni analitičari su ovu nepromišljenu izjavu svog predsednika, datu bez adekvatne 'pripreme' i bez potrebnog vremena za istragu, odmah pripisali njegovim poznim godinama. Saopštenje je uslovilo otkazivanje važnog putovanja u Jordan, kojim je Bajden želeo da pokaže uravnotežen odnos SAD prema aktuelnoj krizi i potrebu da se nekako umire i zadovolje frustracije arapskog sveta zbog vojnog odgovora Izraela, neselektivno bombardovanje pojasa Gaze i stradanja palestinskog civilnog stanovništva, pre svega dece, žena, staraca i bespomoćnih.

Poruke

Jasno je da američki predsednik nije došao do kraja samo da bi ponovio čvrstu podršku Izraelu i izrazio saučešće i solidarnost sa svima koji su izgubili svoje najmilije u napadu Hamasa 7. oktobra. Naprotiv, Bajden je podsetio Izrael da je jevrejska i demokratska država i da kao takva mora da ispunjava svoje odgovornosti, pre svega zato što deluje i veruje u principe osnovnih ljudskih prava.

Bajden je iskoristio jedinstvenu priliku da bude jedan od retkih američkih predsednika koji je došao u ratom razorenu zemlju usred rata, kako bi izvršio snažan pritisak na Izrael, a pre svega da pošalje oštre poruke, da izraelska vlada mora da deluje u skladu sa zapadnim standardima kada ulazi u rat.

Uz sve Bajden nije pomenuo mogućnost mogućeg pravednog rešenja dugog palestinsko-izraelskog sukoba, a imao je priliku da to učini kao niko do sada. Rezultat je da će američka administracija nastaviti da gasi požar koji je mogla da spreči ili ugasi za sva vremena, zaključuje se u analizi Index.hr.

BONUS VIDEO:

 (MONDO/Index.hr/Boris Vukotić)