Gaza je navodno ostala odsečena od sveta zbog toga što nemaju internet niti struju, a majke ispisuju imena s
U Gazi, sve prisutniji strah od iznenadne smrti podstakao je majke da ispišu imena svoje dece na nogama i bokovima, kako bi im to pomoglo u identifikaciji ako dete bude ubijeno u vazdušnom napadu. Ljudi koji tamo žive nemaju kontrolu nad ratom, koji je u velikoj meri izvan 21. veka, prenosi Gardijan.
U petak uveče, bombardovanje se intenziviralo u najtežim udarima rata, a mreže mobilnih telefona, internet, pa čak i satelitski telefoni su prestali da rade, ostavljajući Gazu skoro potpuno odsečenom od sveta. Čak i pre toga, porodice raseljene iz grada Gaze i gradova dalje na severu, koji su podneli najgore izraelske udare, preživljavale su skupljajući polomljeni nameštaj i ostatke drveta na ulicama koje su koristile kao potpalu.
Frižideri ne rade, a bolesti koje se prenose hranom i vodom stvaraju svakodnevnu anksioznost. Oni koji mogu da nađu smeštaj sa prijateljima i porodicom guraju se u svoje domove. Drugi su preplavili škole pod upravom UN-a koje se koriste kao skloništa u vreme rata u Gazi; više od 600.000 ljudi okupilo se u 150 škola, piše Gardijan.
Ipak, više interno raseljenih ljudi okupilo se na otvorenim površinama oko bolnica, verujući da su bezbednije, a neke porodice su prihvatile da spavaju u svojim kolima. Sve vreme se udari nastavljaju, otkako je militantna islamistička grupa Hamas ubila navodno 1.400 Izraelaca, većinom civila, u iznenadnom napadu ranije ovog meseca.
Јебем ти животpic.twitter.com/fT6YNBIlN7
— Перић Никола (@pericperke)October 27, 2023
Novi fenomen ispisivanja imena dece na udovima potvrđen je slikama mrtve dece u mrtvačnici u Gazi i izveštajima lekara i roditelja. Amr (47), koji nije želeo da kaže svoje prezime, napustio je grad Gazu pre dve sedmice sa suprugom i dvoje dece.
"Imam auto Kia Sorento. Sada smo u Kan Junisu i boravimo u blizini škole UNRVA (Agencija Ujedinjenih nacija za pomoć i rad sa palestinskim izbeglicama na Bliskom istoku). Ne možemo da spavamo u školi, pa moramo da spavamo u kolima. Ponekad se vozim da pronađem mesto za toalet i svakih nekoliko dana idemo kod prijatelja ili rođaka da se tuširamo. To nije život. Čekali smo da se granični prelaz ka Egiptu ponovo otvori kako bismo mogli da putujemo. Pokušavao sam da idem mnogo puta, ali bezuspešno."
Sa zanemarljivim humanitarnim pristupom i oko polovine stanovništva Gaze od 2,3 miliona raseljeno u protekle tri nedelje, Amrova priča je sumorno tipična, prenosi Gardijan. Ove nedelje, UNRVA je upozorila da će, ukoliko gorivo ne stigne u Gazu, morati da obustavi mnoge svoje operacije, iako je izraelska vojska rekla da veruje da ima dovoljno goriva na toj teritoriji. "Ako gorivo ne bude stiglo u Gazu, UNRVA će biti primorana da značajno smanji i u nekim slučajevima obustavi svoje humanitarne operacije širom Pojasa Gaze. Predstojeća 24 sata su veoma kritična", saopštila je agencija.
Ogromna nestašica goriva otkako je Izrael najavio da je uveo 'potpunu opsadu' znači da ima malo struje, ograničavajući sposobnost običnih Palestinaca u Gazi da komuniciraju sa spoljnim svetom. Bez struje, pumpe za vodu koje prenose vodu do krovnih rezervoara ne mogu da funkcionišu.
Na pijaci u Nuseiratu u centralnoj Gazi, gde su se mnogi iz grada Gaze preselili, Vafa Baš, 56-godišnja majka sedmoro dece, opisala je izazove svakodnevnog života. "Dolazim ovde svaki dan da vidim šta je dostupno na pijaci povrća da vidim da li mogu da nađem nešto da kuvam za porodicu. Ne možemo da čuvamo stvari u kući jer nema struje za frižider. Tako da moram da dolazim ovde svakodnevno."
Iako su Izraelske odbrambene snage rekle građanima Gaze da se kreću na jug, gde je 'bezbednije', mesta kao što je Nuseirat ne ispunjavaju uobičajenu definiciju bezbednosti. Ove nedelje porodica šefa arapskog biroa Al Džazire, Vaela Dahduha, ubijena je u vazdušnom napadu na Nuseirat. Prema palestinskim izveštajima, i tržište se našlo na udaru. "Cene su porasle zbog nestašica", rekao je Baš.
Visam Jasin, novinar koji radi za američki TV kanal na arapskom jeziku Alhura, jedan je od hiljadu ljudi koji spavaju ispred Naserove bolnice u Kan Jounisu. Razan, koja se preselila u oblast Rafa nakon što je njena porodična kuća u oblasti Rimal u gradu Gazi oštećena u vazdušnom napadu, opisala je sve veći osećaj očaja.
"Ljudi kuvaju na starinski način na drva. Juče sam čula da je grupa ljudi otišla u jednu od prodavnica UNRVA i tamo ukrala brašno. Ljudi spavaju gde god mogu da nađu sklonište u automobilima, u bolnicama i van njih. Dva moja ujaka iznajmljuju sobu u bolnici."
BONUS VIDEO:
(MONDO)
