U međuvremenu, granično područje se pojačava tenkovima i trupama kako bi odvratili Palestince.
Egipatski vojnici posmatraju rat koji se odvija u Gazi sa deset metara visokih zidova i karaula. Više od polovine stanovništva obalne enklave je u pokretu dok izraelski tenkovi napreduju u Gazu sa istoka i severa i nastavljaju sa bombardovanjem. Brojni Palestinci krenuli su ka granici sa Egiptom u potrazi za hranom, vodom, strujom i bezbednošću, piše The Economist.
Egipat je apelovao na Izrael da otvori prelaz Rafa kako bi omogućio ulazak humanitarne pomoći, ali se to nije dogodilo. Prema podacima egipatskog Crvenog krsta, samo 84 kamiona sa lekovima i hranom ušla su u Gazu od početka sukoba. U međuvremenu, Egipat pojačava granično područje tenkovima i trupama u pokušaju da zadrži Palestince podalje.
"Palestinci i Arapi ne žele da dožive još jednu Nakbu, rekao je Ahmed Abul-Gajt, bivši egipatski ministar spoljnih poslova i generalni sekretar Arapske lige, misleći na egzodus Palestinaca koji je usledio nakon rata za nezavisnost Izraela 1948. godine.
Tri stvari
Kako borbe eskaliraju, Egipat je zabrinut zbog tri stvari. Prvo, kako se nositi sa sve većim pritiskom da se pomogne Palestincima. Druga, mogućnost da bi izbeglice iz Gaze mogle da ponovo zapale sukob Egipta sa beduinima na Sinaju i ožive Muslimansko bratstvo, političke islamiste koji su dugo bili najveća domaća pretnja Abdel-Fattahu al-Sisiju, feldmaršalu zemlje koji je postao predsednik. I treće, uticaj ovih dešavanja na privredu koja je već u zastoju.
Egipćane dodatno zabrinjava pomisao da predsednik njihovu zemlju pretvara u samo posmatrača sukoba. Otkako se Izrael povukao iz Gaze 2005. godine, Egipat se borio da zaustavi svog suseda u pokušaju da ga učini odgovornim za te teritorije, kao što je to činio između 1948. i 1967. godine.
Kada je Izrael uveo blokadu nakon što je napustio Gazu 2005. godine, Egipat je sledio taj primer. Palestinci su 2008. probili graničnu ogradu i pohrlili na Sinaj, ali ih je Egipat uspešno potisnuo i uspostavio svoje granice. Trenutni humanitarni pritisak na granicu testira odlučnost Egipta da spreči da se problem prelije unutar svojih granica.
Egipatski beduini žive uglavnom na Sinaju, pored Gaze, a vladari zemlje su ih dugo marginalizovali. Predvodili su pobunu protiv centralne vlade deceniju, nakratko se povezujući sa džihadistima Islamske države kada je ubijeno stotine vojnika. Egipatski zvaničnici tvrde da su konačno ugušili svoju pobunu, ali beduini ponovo protestuju.
"Dogovor veka"
Neki optužuju Sisija da se priprema za sprovođenje nove verzije 'dogovora veka' – plana za mir između Izraelaca i Palestinaca koji je iznela Trampova administracija, a koji je prema nekim izvorima uključivao preseljenje nekih Palestinaca na Sinaj. Danas se šuška da bi se takav potez mogao dogoditi u zamenu za preko potreban oprost duga (kruže cifre od 20-30 milijardi dolara).
Sisi insistira da će se odupreti rešavanju "palestinskog problema", ali beduini kažu da činjenice na terenu govore drugačiju priču. Sisi je njihovu zemlju pretvorio u zatvorenu vojnu zonu, očistio oko 50.000 beduina sa područja koje se prostire 13 km južno od granice i opasao ga cementnim zidovima sa vojnim punktovima. Beduinski aktivisti tvrde da je sagradio ceo novi grad - Novi Rafah - da prihvati priliv Palestinaca.
"Zabranio je Egipćanima i beduinima da tamo žive. Vlada hapsi svakog ko pokuša da se vrati, beduini takođe imaju pravo da se vrate, rekao je lokalni aktivista. Tu su i Sisijevi stari neprijatelji, islamisti. Pre deset godina svrgnuo je njihovog izabranog predsednika, zatvorio desetine hiljada njihovih članova, a ostale proterao u inostranstvo. Kredibilitet Hamasa, ogranka Muslimanske braće, porastao je u delovima Bliskog istoka nakon proboja izraelske odbrane. Ako Palestinci iz Gaze hrle u Egipat, mnogi pripadnici Hamasa poneće sa sobom svoju ideologiju, što zabrinjava egipatskog predsednika.
On je već upozorio da bi novi izbeglički kampovi na Sinaju mogli poslužiti kao baza za napade džihadista na Izrael. Dugo potiskivani džihadistički i islamistički pokreti takođe bi mogli dobiti podsticaj, predviđaju analitičari u Kairu.
Zabrinut zbog nemira
Do sada su protesti protiv izraelskog bombardovanja Gaze bili ređi u arapskim zemljama nego na Zapadu, ali su Egipćani zabrinuti zbog posledica nemira. Posle decenije zatišja, neki Egipćani su se vratili na ulice, pa su se posle molitve petkom povici 'Slobodna Palestina' pretvorili u protest protiv režima.
Demonstranti su progurali veliki broj policajaca da uđu na trg Tahrir, srce egipatske revolucije 2011. Desetine su uhapšene, a samo je pitanje vremena kada će početi novi protesti. Ekonomija Egipta bi takođe mogla biti pogođena regionalnim previranjima. Međunarodni monetarni fond je upozorio da bi rat mogao da uplaši strane investitore i da umanji izglede za rast zemlje. Turizam je bio u procvatu sve do oktobra, kada je vazdušni saobraćaj ka Egiptu opao za četvrtinu u odnosu na prethodnu godinu. Na crnom tržištu, egipatska funta nastavlja pad u odnosu na dolar.
Sisi je za sada pokušao da umiri svoje ljude, neki tvrde da je već na tragu kampanje uoči izbora koji će sigurno biti namešteni u decembru. U govorima pred oružanim snagama, on je rekao da je pitanje Palestine najvažnije u regionu i da bi rat mogao da ugrozi dugogodišnji mir Egipta sa Izraelom. S druge strane, ako Sisi samo posmatra invaziju na Gazu, rat bi mogao narušiti njegov imidž moćnog čoveka.
Voli da se poredi sa Anvarom Sadatom, egipatskim liderom koji je probio odbranu Izraela 1973. Da bi obeležio 50. godišnjicu tog rata, Sisi je organizovao vojne parade u pustinji. Zadržao je vatru kada su egipatski vojnici ranjeni u blizini prelaza Rafa, što je Izrael opisao kao nesreću. Takođe se uzdržao od slanja pomoći Gazi i umesto toga je prihvatio stroga ograničenja izraelskog protokola. Egipatski zvaničnici izgleda nespremni da urade bilo šta što bi moglo da ugrozi 44-godišnji mirovni sporazum sa Izraelom i obezbeđivanje američke vojne pomoći koje on garantuje.
Dok Egipat izbegava mešanje, njegov položaj u regionu deluje ranjivo. Katar je sada jedan od glavnih pokrovitelja Hamasa i Gaze, dok je u isto vreme Egipat izgubio veliki deo svoje nekadašnje diplomatske težine. Pošto izraelska vojska dominira u severnom delu Gaze, zapadne diplomate sugerišu da bi u srednjoročnom periodu arapske države, uključujući Egipat, mogle da preuzmu odgovornost za humanitarnu krizu na jugu.
BONUS VIDEO:
(MONDO/Jutarnji list)
