Najveći ledeni breg, A23a, bio je usidren od 1986, a sada je ponovo počeo da se kreće.
Najveći ledeni breg na svetu počeo je da se kreće nakon što je bio usidren na dnu okeana više od 30 godina. Santa A23a se odvojio od obale Antarktika 1986. godine, ali se gotovo odmah nasukao u Vedelovom moru i postao svojevrsno ledeno ostrvo. Sa površinom od skoro 4.000 kvadratnih kilometara, duplo je veći od Londona, a debljina mu je oko 400 m. Poređenja radi, londonski Šard, najviši neboder u Evropi, visok je 310 metara.
Osamdesetih godina prošlog veka u njemu se nalazila sovjetska istraživačka stanica, ali je Moskva nakon razdvajanja uklonila opremu iz baze Družnaja 1, strahujući da bi mogla ostati bez nje. Ali ledeni breg se nije odmakao daleko od obale i njegov donji deo je čvrsto usidren za blatnjavo tlo Vedelovog mora, piše BBC.
Bio je usidren od 1986, ali se na kraju dovoljno smanjio da ponovo počne da se kreće."
Zašto je, posle skoro 40 godina, A23a ponovo u pokretu? "Razgovarao sam sa nekoliko kolega o ovome. Pitao sam se da li je na to možda uticala promena temperature vode. Konsenzus je bio da je upravo došlo vreme za ovako nešto", rekao je Endru Fleming iz Britanskog istraživanja Antarktika.
"Bio je usidren od 1986. godine, ali se na kraju dovoljno smanjio i ponovo počeo da se kreće. Prvi pokret smo primetili 2020. godine", dodao je on. Santa A23a sada prolazi severnim vrhom Antarktičkog poluostrva. Kao i većina santi leda iz Vedelovog sektora, A23a će skoro sigurno otploviti ka južnom Atlantskom okeanu i završiti na takozvanom "putu leda“.
Sve sante leda, ma koliko bile velike, čeka ista sudbina – topljenje. Ali ako se A23a zaglavi u Južnoj Džordžiji, to bi moglo da izazove probleme milionima foka, pingvina i drugih morskih ptica koje se razmnožavaju na ostrvu.
Velika količina A23a mogla bi da poremeti normalne puteve ishrane životinja, sprečavajući ih da adekvatno hrane svoje mlade. Ali topljenje santi leda nema samo negativne aspekte.
Kako se stene tope, oslobađaju mineralnu prašinu koju su prikupili kada su bili deo glečera. Ova prašina je izvor hranljivih materija za organizme koji čine osnovu lanaca ishrane okeana. "Ovi ledeni bregovi omogućavaju život na mnogo načina, oni su izvor mnogih bioloških aktivnosti“, rekla je Ketrin Voker iz Okeanografske ustanove Vuds Hol.
Bonus video:
(Mondo)
