POTRES U EU ZBOG IZBORA U HOLANDIJI - POBEDILA DESNICA: Ovo će biti noćna mora za Brisel, Bregzit bi mogao da se ponovi

Nakon što je liberalni svet bio zapanjen pobedom, najblaže rečeno, kontroverznog ultradesničara Havijera Mileija u Argentini, u Evropi se dogodio novi zemljotres. Naime, na izborima u Holandiji, jedan od lidera politike koja je dovela do stvaranja liberalne Evropske unije, šezdesetogodišnji veteran populističke desnice i antiislamske politike Gert Vilders odneo je dramatičnu pobedu u opštim izborima, barem prema poslednjim rezultatima nakon što su prebrojani skoro svi glasovi.

Na ovim izborima Vilders je iskoristio široko rasprostranjenu frustraciju i nezadovoljstvo migrantskom politikom zemlje - prethodna vlada je pala nakon što nije uspela da se dogovori o merama za obuzdavanje migracija i obećao je da će zatvoriti granice, ali je odložio obećanje da će zabraniti Kuran.

"Glavni razlozi zbog kojih su birači podržali Vildersa na ovim izborima su njegova antiimigraciona agenda, praćena njegovim stavovima o krizi troškova života i stavom o zdravstvenoj zaštiti“, rekla je Sara de Lange sa Univerziteta u Amsterdamu za Politiko. Mejnstrim stranke su, kaže on, "legitimisale Vildersa" tako što su imigraciju učinile ključnim pitanjem. "Možda su birači pomislili da ako je do toga došlo, zašto ne glasati za original, a ne za kopiju.

Proračuni konkurenata

Pre izbora, tri druge velike stranke odbacile su učešće u vladi koju vodi Vilders zbog njegove krajnje desničarske politike. Ali to bi moglo da se promeni zbog razmera njegove pobede.

Levičarski savez koji predvodi bivši komesar Evropske unije Frans Timermans trebalo bi da bude drugi sa 25 mesta. Odlučno je stavio do znanja da ne namerava da ima veze sa vladom koju vodi Vilders. Na trećem mestu, sa procenjenih 24 poslanika, našla se liberalna stranka desnog centra Narodna partija za slobodu i demokratiju (VVD), koja je posle odlaska bivšeg lidera i premijera Marka Rutea iz politike, koji je na Narodnoj skupštini proveo rekordnih 13 godina. šef vlade, koju vodi Dilan Iesilgoz, imigrant iz Turske. Nova partija koju je osnovao Pieter Omtzigt zauzela je četvrto mesto sa 20 mesta.

Vilders je direktno pozivao svoje političke rivale na saradnju. Ovo uključuje VVD, gde su se nakon zatvaranja biračkih mesta pristalice spremale da otvore šampanjac jer je procenjeno da bi Jesilgoz, koja se distancirala od Ruteove politike, mogla da postane prva žena premijer u istoriji zemlje. Ali kada su izašli rezultati izlaznih anketa, začuo se kolektivni uzdah neverice.

Inače, u Holandiju je došla kao sedmogodišnja izbeglica iz Turske, ali je zauzela izuzetno oštar stav prema imigraciji. Neki političari i istaknute ličnosti muslimanske zajednice optužili su je da je otvorila vrata krajnjoj desnici ne isključujući saradnju sa Gertom Vildersom.

Sedam godina nakon što su Britanci glasali za Bregzit, tzv Glasački listić "Nekit“ bio je osnova izuzetno uspešne kandidature lidera krajnje desnice u Holandiji – iako je poslednjih nedelja ublažio svoju antiislamsku retoriku, nema znakova da namerava da ublaži svoj evroskepticizam nakon šokantne izborne pobede, navodi Politico.

Ali čak i ako holandski birači ne odluče da slede Britance, što ankete pokazuju da je malo verovatno, postoje i drugi pokazatelji da bi vlada koju predvodi Vilders i dalje bila noćna mora za Brisel. Naime, prisustvo Vildersa za stolom na samitu EU, zajedno sa drugim ekstremno desničarskim i nacionalističkim liderima koji su već tamo, transformisalo bi dinamiku politike koje se kreću od klimatskih mera do reformi EU, pa čak i isporuke oružja Ukrajini. 

Otkako su objavljeni rezultati izlaznih anketa, ističe Politiko, potencijalni partneri desnog centra ne isključuju stvaranje koalicije sa Vildersom, a to se dogodilo uprkos tome što su ga stranke centra držale podalje od sebe poslednjih 10. godine. On, s druge strane, izgleda da je ovaj put veoma ozbiljan u pogledu preuzimanja vlasti.

"Ja dobro razumem da stranke ne žele da budu u vladi sa strankom koja želi neustavne mere... Nećemo pričati o džamijama, Kuranima i islamskim školama“, rekao je on nakon što su počeli da stižu rezultati.

Politico takođe upozorava da će, ako se centrističke stranke ujedine kako bi Vildersa zadržale van, možda morati da plate cenu kasnije na glasovima ljutih birača kada je reč o referendumu o EU – primer vatrenog borca za Bregzit Najdžela Faraža pokazao je u Velikoj Britaniji da neko ne mora da bude na vlasti da bi imao jak uticaj.

(Mondo)