To je bio istorijski događaj, ne samo za Nemce, nego i za međunarodnu zajednicu. On je i formalno označio kraj "hladnog rata" između zapada i Istoka, odnosno blokova.
Simboličan zaokret se zapravo desio godinu dana ranije kada je između 8. i 9. novembra 1989. godine srušen 156 kilometara dugi Berlinski zid koji je skoro tri decenije delio taj grad i zemlju na istočni i zapadni deo.
To je bila "gvozdena zavesa", simbol dubokih političkih i vojnih podela između dva bloka, NATO-a i Varšavskog ugovora.
"Taj datum (9. novembar 1989. godine) kada je srušen Berlinski zid je najlepši dan u istoriji Nemačke... Mi nikada nećemo zaboraviti naše susede i saveznike koji su omogućili ujedinjenje dve Nemačke", izjavila je kancelarka Angela Merkel povodom obeležavanja 20. godišnjice pada Berlinskog zida.
Ujedinjenje dve Nemačke dočekano je sa olašanjem i nacionalnim romantizmom i u Bonu i u Berlinu. Ali uklanjanje stvarnih granica i podela između bogatog zapada i siromašnog istoka nije išlo ni brzo niti glatko, kao što se to u početku verovalo. Taj proces nije okončan ni posle dve decenije.
Među Nemcima se i dalje poteže pitanje: da li je to bilo stavrno ujedinjenje dve države ili je zapadna Nemačka pripojila državu na istoku.
"Ujedinjenje je bila želja većine tadašnjih istočnih Nemaca. Ujedinjenje nije bio 'anšlus', kako ga neki opisuju i danas", objasnila je nedavno kancelarka Merkel upotrebivši pri tom taj izraz koji je obično dovođen u vezu sa Hitlerovom aneksijom Austrije 1938. godine.
Kada ona to kaže treba joj i verovati, jer je rođena u istočnoj Nemačkoj, tamo je i školovana. Političku karijeru je napravila posle ujedinjenja dve države.
Anketa koju je početkom septembra sprovela dobrotvorna organizacija Narodna solidarnost potvrdila je da proces stvarnog ujedinjenja još nije okončan: 11 odsto ispitanih na zapadu i devet odsto na istoku i danas "žali za zidom".
Studija je takođe pokazala da se četvrtina građana na istoku još ne oseća "kao pravi građani Savezne Republike Nemačke".
Ali i pored toga 60 odsto anketiranih je reklo da ne bi želelo da se točak vremena vrati unazad, na period pre ujedinjenja, a istraživači dodaju: na istoku Nemačke "postoji stalna, rastuća identifikacija sa Saveznom Republikom Nemačkom".
Pad "gvozdene zavese" je i na međunarodnom planu imao jak uticaj: otvoren je dijalog između istoka i zapada, počela je da se stvara klima poverenja i saradnje.
Ujedinjenje dve Nemačke je, takođe, podstakao proces brisanja granica unutar zapadne Evrope koji je1985. godine otpočeo potpisivanjem Šengenskog ugovora.
U godinama koje su usledile uveden je bezvizni režim, ne samo unutar EU, nego i sa državama koje su na putu integracija sa Unijom.
(Tanjug)
Simboličan zaokret se zapravo desio godinu dana ranije kada je između 8. i 9. novembra 1989. godine srušen 156 kilometara dugi Berlinski zid koji je skoro tri decenije delio taj grad i zemlju na istočni i zapadni deo.
To je bila "gvozdena zavesa", simbol dubokih političkih i vojnih podela između dva bloka, NATO-a i Varšavskog ugovora.
"Taj datum (9. novembar 1989. godine) kada je srušen Berlinski zid je najlepši dan u istoriji Nemačke... Mi nikada nećemo zaboraviti naše susede i saveznike koji su omogućili ujedinjenje dve Nemačke", izjavila je kancelarka Angela Merkel povodom obeležavanja 20. godišnjice pada Berlinskog zida.
Ujedinjenje dve Nemačke dočekano je sa olašanjem i nacionalnim romantizmom i u Bonu i u Berlinu. Ali uklanjanje stvarnih granica i podela između bogatog zapada i siromašnog istoka nije išlo ni brzo niti glatko, kao što se to u početku verovalo. Taj proces nije okončan ni posle dve decenije.
Među Nemcima se i dalje poteže pitanje: da li je to bilo stavrno ujedinjenje dve države ili je zapadna Nemačka pripojila državu na istoku.
"Ujedinjenje je bila želja većine tadašnjih istočnih Nemaca. Ujedinjenje nije bio 'anšlus', kako ga neki opisuju i danas", objasnila je nedavno kancelarka Merkel upotrebivši pri tom taj izraz koji je obično dovođen u vezu sa Hitlerovom aneksijom Austrije 1938. godine.
Kada ona to kaže treba joj i verovati, jer je rođena u istočnoj Nemačkoj, tamo je i školovana. Političku karijeru je napravila posle ujedinjenja dve države.
Anketa koju je početkom septembra sprovela dobrotvorna organizacija Narodna solidarnost potvrdila je da proces stvarnog ujedinjenja još nije okončan: 11 odsto ispitanih na zapadu i devet odsto na istoku i danas "žali za zidom".
Studija je takođe pokazala da se četvrtina građana na istoku još ne oseća "kao pravi građani Savezne Republike Nemačke".
Ali i pored toga 60 odsto anketiranih je reklo da ne bi želelo da se točak vremena vrati unazad, na period pre ujedinjenja, a istraživači dodaju: na istoku Nemačke "postoji stalna, rastuća identifikacija sa Saveznom Republikom Nemačkom".
Pad "gvozdene zavese" je i na međunarodnom planu imao jak uticaj: otvoren je dijalog između istoka i zapada, počela je da se stvara klima poverenja i saradnje.
Ujedinjenje dve Nemačke je, takođe, podstakao proces brisanja granica unutar zapadne Evrope koji je1985. godine otpočeo potpisivanjem Šengenskog ugovora.
U godinama koje su usledile uveden je bezvizni režim, ne samo unutar EU, nego i sa državama koje su na putu integracija sa Unijom.
(Tanjug)
Teodosić ovakav meč nije imao 14 godina! Navijači Partizana pamte kad je poslednji put imao nula asistencija!
"Obradović više ne računa na njega, Partizan traži drugog igrača": Otkriveno kakvo pojačanje žele crno-beli
Nemačka se priprema za rat sa Rusijom! Napravljen tajni plan, evo kako će postupiti u slučaju eksalacije sukoba
Uspavana Zvezda nije došla na derbi: Protiv Partizana ovakav nemaš šta da tražiš na terenu
Obradović izašao pred Grobare, pa čuo šta mu skandiraju: Podigao prst i tražio samo jedno, pogledajte