UKRAJINCI NA SVAKIH 100 METARA IZGUBE PO TENK! Velika analiza: Mnogi će ostati bez glave, a evo do kad će Rusi ratovati!

U autorskom tekstu za štampano izdanje lista "Nedeljnik" od 16. novembra ove godine, vojni analitičar Aleksandar Radić je analizirao aktuelno stanje u ratu u Ukrajini. Sukob na istoku Evrope uskoro ulazi u treću godinu, rat se prema mišljenju mnogih vojnih i političkih analitičara odužio i ne nazire se kraj. Radić smatra da će "Rusija ratovati sve dok Moskva smatra da ima šanse da nešto postigne na frontu".

"Na frontu se čeka na to da ukrajinska artiljerija nabavi rakete ATACM dometa od 300 kilometara. Koriste se već te ATACM, ali se pokazalo da su u prvoj varijanti M39 blok 1 dometa 165 kilometra sa kasetnom glavom sa 950 bombica. Na tom dometu rakete su dobra zamena za nedostatak ukrajinske avijacije koja u uslovima ruske potpune prevlasti u vazdušnom prostoru od prvih konfuznih dana rata nije imala šanse da preživi let na taktičkoj dubini ruskog borbenog poretka. Rakete su tu umesto aviona, a lanseri su duboko na položajima koji su relativno bezbedni od ruskog udara. Broj ATACMS je zasada gotovo simboličan, nema precizne službene informacije, ali razni izvori u koje može da se ima poverenja da su saznali nešto kažu 12-20 komada, orijentaciono", smatra Radić.

Radić je analizirao arsenal ukrajinske artiljerije. Kijev se nada novogodišnjem poklonu od Vašingtona, dok američki generali u Pentagonu ne dele takav stav i imaju svoje razloge za to. "Prema obimu dosadašnjih dejstava to se čini kao tačna informacija i Ukrajinci traže još raketa. I naravno da se ostvari stara želja - da se dostave rakete dometa 300 kilometara. Amerikanci odlažu odluku o donaciji delom zbog procene reakcija ruske strane, a delom zato što američki generalni nisu srećni zbog političkih planova da se odreknu relativno skromnih zaliha od hiljadu i nešto takvih raketa dok se ne obezbedi adekvatna zamena. Iduće godine u naoružanje se uvode nove rakete PrSM i po dinamici njihove proizvodnje ista količina ATACM može da se prebaci na front, u rashod ako se pitaju generali.

Problem su i one GMLRS kakve su do sada lansirane na udaljenosti do 90 kilometara (nekada se tvrdilo da maksimalni domet iznosi preko 70 kilometara, pa se pokazalo u ratu da su padale na preko 80 kilometara od vatrenog položaja HIMARS-a). Navodno godišnja proizvodnja je 10.000 komada, a iduće godine ide se a 14.000 sa trendom da se za Ukrajinu i nove koristnike poveća za dve-tri godine na 25-30 komada. Procene utroška ukrajinske artiljerije idu na preko hiljadu komada mesečno sa rastom na dve hiljade ako bude zaliha.

Raketni udari po ruskoj dubini višecevnim lanserima raketa M142 HIMARS i M270 sa raketama GMLRS i ATACMS 'blok 1' i sa borbenih aviona sa britansko-francuskim krstarećim raketama 'Storm Šedou' i SCALP-EG oterali su Crnomorsku flotu na istok, nametnuli su predislociranje ruske avijacije po dubini. To su rezultati postignuti bez onih ATACMS od 300 kilometara i avijacijskih krstarećih raketa 'Taurus' dometa 500 kilometara koje su Nemci prvo obećali pa uskratili. Vrlo važna tema uskoro će biti nabavka raketa koje će se lansirati sa aviona F16 koje ukrajinska avijacija očekuje od Holanđana i Danaca", ocenjuje Radić.

Ukrajina očekuje lovce F16 od Danske i Holandije. Međutim, Radić smatra da će oni imati posebnu namenu, a ne borbu sa ruskim lovcima.

"Naoružanje tih aviona odrediće njihovu stvarnu borbenu vrednost jer nije na njima da se bore protiv ruskih lovaca za prevlast u vazdušnom prostoru ako se racionalno promišlja šta su prioritetne ratne potrebe. Zadatak za pilota F16 je da precizno uništi unosan cilj daleko od prednjeg kraja linije fronta, a za to su potrebne rakete velikog dometa i visoke preciznosti. Rakete vazduh-vazduh kao što su aktivno radarski samonavođene AMRA-AM biće Ukrajincima od koristi u lovu na 'Kamove 52, ali takvi letovi neminovno dovode F16 u rizik da se nađe pod udarom nekog SU-35S ili MIG31. Ukrajinska avijacija treba da proceni šta je njima sada važnije - pokušaj da se stigne nerealno, da nametnu borbu za prevlasti, ili da nastave da tuku po površinskim ciljevima u čemu su njihove kolege iz SU-24 sa krstarećim raketama imale primetne rezultate", ističe Radić.

Obuka ukrajinskih pilota za lovce F16 uveliko je u toku. Sledeći korak biće školski pogon pored Srbije, u Rumuniji.

"Krenulo se sa obukom pilota za F17 u Sjedinjenim Američkim Državama i Danskoj. Sledeći korak biće školski pogon kod našeg suseda Rumunije u bazi Fetešti. Ministarstvo odbrane Holandije 6. novembra je reklo da su poslali tri jednoseda F16-AM i dva dvoseda F16BM u tu bazu za potrebe novoformiranog centra za obuku. Prema planu u Rumuniji uskoro će da bude od 12 do 18 F16AM/BM, a obuku i održavanje vodiće američka firma 'Lokid-Martin' koja proizvodi F16 i sada radi na novim primercima sa usavršenom elektronikom za Bugarsku i Slovačku.

Sve aktivnosti ukrajinskih saveznika od rasta proizvodnje raketa za HIMARS i podizanju proizvodnje projektila 155 mm u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropskoj uniji i planova za preobuku na F16 koji se protežu u sledeću godinu i po i dve, čvrsti su indikatori da će rat na istoku da se nastavi do daljeg. Povremeno se mora preispitivati zasićenost politike i javnog mnjenja temom Ukrajina, zatim okretanje pažnje ka Bliskom istoku, problemi privrede, itd... ali nema tu ni najmanjeg nagoveštaja da će se nešto suštinski promeniti u odnosu prema glavnom ratnom poprištu na istoku. NATO jača prisustvo na istočnom i južnom krilu, od saveznika se traži da povećaju participaciju, da se učini više, potroši novac za nabavke nove tehnike.

Sada je sezona za pripreme budžeta za narednu godinu i svi iz NATO-a obećavaju da će potrošiti barem onih dva posto bruto nacionalnog proizvoda što je trebal da bude poželjna vrednost još od 2006. godine, ali tek kada se zaratilo puno zemalja se prenulo iz uljuljkanosti u procene da nema rizika od velikih konvencionalnih ratova. Pričalo se jedno da treba pripremiti NATO, a radilo drugačije - novac se usmeravao za neke namene koje su bile od veće koristi za dnevnu politiku. Sada svi troše puno, a cene su visoke i rastu. Kažu da su u nemačkom Rajnmetalu povećali cenu haubičkog projektila 155mm sa 2.000 era u 2021. na 3.300 evra ove godine", podvlači Radić.

Za kraj se osvrnuo na ukrajinsku kontraofanzivu koja nije zasad dala željene rezultate. Sjedinjene Države su donirale Ukrajini tenkove "Abrams" i svi sa nestrpljenjem očekuju kako će oni izgledati na frontu.

"Na istočnom frontu tenk može da preživi kratko, i često su se svetski mediji od početka juna bavili ukrajinskim gubicima natovskih tenkova tokom nesrećne ofanzive u kojoj se sto metara proboja plaćalo valjda jednim tenkom. Ruski nedavni pokušaj da se na brzinu orkuži Avdijevka završio se gubitkom desetaka komada tenkova. Oni se trude da povećaju broj tenkova sa bilo čim, izvukli su iz svog skladišta tehniku iz vremena Hruščova i naslednika i poslali na front. Rekli su da vremešni T62 i T55 neće koristiti na prvoj liniji već za posrednu vatru kao sredstvo podrške, ali snimci sa prve linije pokazuju da su baš tamo i ti tenkovi.

Uskoro ćemo saznati kako se drže posade 'Abramsa' jer bataljon od 31 komad iz američke donacije sada je navodno u Ukrajinii čeka se na prvu borbenu primenu. Zainteresovana takozvana stručna javnost pratiće sudbinu tih 'Abramsa', ali za prosečnog konzumenta sadržaja vesti neće biti novina jer jedan tenkovski bataljon neće promeniti statičnost istočnog fronta", zaključio je Aleksandar Radić svoju vojnu analizu.

BONUS VIDEO:

(MONDO/A.B.)