Dve trećine teritorije Kooperativne Republike Gvajane, retko naseljene južnoameričke zemlje na Atlantskom okeanu, zapravo pripada Venecueli. Tako su se građani Venecuele, koje je na glasanje pozvao autoritarni socijalistički predsednik Nikolas Maduro, naslednik još kontroverznijeg Uga Čavesa, ogromnom većinom od 95 odsto odlučili na nedeljnom referendumu.

Odgovor na referendum nije bio naročito entuzijastičan, glasalo je samo 10,5 od 20,7 miliona građana Venecuele sa biračkim pravom, ali je Maduru bila potrebna samo simbolična podrška za njegove pretnje da zauzme Esekibo, šumovitu regiju bogatu naftom, tri puta veću od Hrvatske, iz susedne zemlje.

Pre deset godina u moru kod Esekiba otkrivene su ogromne rezerve nafte, a početak komercijalne eksploatacije 2019. godine ponovo je razbuktao vekovni teritorijalni spor. "Preduzeli smo prve korake u novoj, istorijskoj fazi borbe za ono što nam pripada, da vratimo ono što su nam naši oslobodioci ostavili", rekao je predsednik Maduro u glavnom gradu Karakasu posle referenduma, piše Index.hr.

Koreni spora sežu do kraja 19. veka, kada se tada mlada venecuelanska nacija suprotstavila evropskim kolonijalnim silama oko suvereniteta nad Esekibom, koji je tada bio deo kolonije Britanska Gvajana. Venecuela to nije prihvatila, ističe Bi-Bi-Si u obrazloženju trenutne situacije, jer je Esekibo tokom španske kolonijalne vladavine bio unutar venecuelanskih granica.

Do dogovora nije došlo, ali su se strasti ipak stišale nekoliko decenija. U Ženevskom sporazumu iz 1966. Ujedinjeno Kraljevstvo i Venecuela su se dogovorile da specijalna komisija odredi granicu i zaključi teritorijalni spor između Venecuele i tada nezavisne Gvajane. Ali opet, skoro 50 godina nije došlo do pomaka.

A onda je 2015. američki naftni gigant EkonMobil pronašao velike rezerve nafte (oko 11 milijardi barela) u vodama Atlantika kod Gvajane. Na podsticaj generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, Gvajana je 2018. godine zatražila posredovanje Međunarodnog suda pravde u Hagu, glavnog pravosudnog organa UN koji rešava takve sporove među državama. Ali Venecuela nije prihvatila jurisdikciju Međunarodnog suda pravde.

"Venecuela ni pod kojim okolnostima ne prihvata preispitivanje suverenih odluka njenih legitimno konstituisanih institucija. Žao nam je što se vlada Gvajane ponaša kao franšiza američke naftne kompanije EkonMobil, čiji su interesi prisvajanje postojeće nafte na teritoriji koja je i dalje predmet spora. Ovakvi postupci ugrožavaju mir u regionu", navodi se u rezoluciji venecuelanskog parlamenta iz septembra ove godine, koja je objavljena nakon što je Gvajana raspisala javni tender za dodelu koncesija za eksploataciju nafte.

"Gvajana namerava još jednom da pribegne krađi teritorije, naftnih resursa i otvorenom nametanju pljačke, kolonizacije i dominacije. Venecuela, ustavni predsednik Maduro i naš narod nastaviće da izvršavaju ustavne mandate za odbranu i očuvanje našeg svetog tla Esekiba i na taj način garantuju ono što s pravom i istorija pripada nama", prenosi kubanska novinska agencija Prensa Latina o poslednjoj rečenici rezolucije Narodne skupštine Venecuele.

Potpredsednik Gvajane Barat Džagdeo javno je posle referenduma upozorio Venecuelu da bilo kakve agresivne akcije neće proći nekažnjeno, dodajući da je njegova vlada obezbedila međunarodnu podršku. Gvajanski predsednik Irfaan Ali posetio je Esekibo krajem novembra u pratnji vojnih komandanata kako bi uverio lokalno stanovništvo i izjavio da je posvećen mirnom rešavanju teritorijalnog spora.

Kooperativna Republika Gvajana ima samo 800.000 stanovnika, rasnu i etničku mešavinu Indijanaca, afričkih crnaca, američkih Indijanaca, Kineza i Evropljana. Do pre samo nekoliko godina, to je bila siromašna zemlja u kojoj je 41 odsto stanovništva živelo ispod granice siromaštva.

BONUS VIDEO: 

DA LI SMO NA KORAK OD NOVOG ČERNOBILJA? Zbog rata u Ukrajini preti nova NUKLEARNA KATASTROFA! Situacija je ALARMANTNA Kurir televizija

(MONDO/I.V.)