Mladi koji su se 7. oktobra našli na žurki, na koju su upali pripadnici Hamasa, se sada leče u specijalnom centru.
Više od 360 mladih je ubijeno, pretučeno ili spaljeno do smrti u napadu pripadnika Hamasa, koji su rano tog jutra upali na festival u blizini ograde između Izraela i Gaze. Još 40 ih je uzeto za taoce, piše BBC. Prvo su objave na društvenim mrežama prikazivale uspaničene ljude kako beže od raketa ispaljenih iz Gaze i naoružanih napadača na terenu. Kasnije su uznemirujući video klipovi hitnih službi potvrdile razmere masakra.
Sledećih dana dr. Lia Naor shvatila je da - za razliku od onih koji su bili evakuisani iz obližnjih kibuca, mladi ljudi s festivala koji su preživeli napad nisu imali zajednicu koja bi im pružila podršku. Pa je stvorila zajednicu.
"Bili su tako slomljeni i tako zamrznuti. Zatim im se poljuljala vera - nije bilo nikoga, ni njihovih roditelja, ni vojske, ni policije. Niko nije bio tu da ih spasi. Tako da je prva stvar bila naterati ih da se osećaju sigurno i da shvate da su u prostoru za ozdravljenje", kaže Naor.
Otvoreno okruženje u Rishponu, severno od Tel Aviva, zaštićeno je i mirno. Prvi decembarski dani bili su topli u Izraelu, a ljudi sede na šarenim vrećama za sedenje razasutim po travi. Prikazan je raspored radionica tog dana, od izrade mozaika do zvučnih kupki. Tu su masaža, grupna muzika i pevanje. Nekoliko spokojnih pasa luta između ljudi, čekajući da ih pomaze ili nahrane. Jedna malena crnodlaka čivava ima par srebrnih krila na leđima. To je drugačija scena u odnosu na prve dane.
"Iako su im tela bila čitava, videli smo koliko su slomljeni i da su im oči šuplje. Nisu izgledali živo. Nisu mogli da nas pogledaju. Tresli bi se, nisu mogli da jedu, nisu mogli piti. Neshvatljivo je zlo koje su ti ljudi videli. Rekla sam im na početku - kakva god je tama koju ste videli, mi ćemo doneti svetlo. Pomoći ćemo vam da ponovno verujete u sebe i druge'", rekla je Naor.
Lior Gelbaum je preživela napad na festivalu "Nova". Na kompliment za sićušne dragulje koje je stavila ispod svakog oka i koji svetlucaju na suncu odgovara da se zbog njih ponovno oseća svečano. Ova 24-godišnjakinja iz grada Petah Tikve redovno dolazi ovde kako bi dobila podršku i podelila ručno izrađene srebrne ogrlice drugima koji su bili tamo tog dana.
"U 6:30 ujutro začuli smo rakete kako lete iznad naših glava. Znali smo što treba učiniti pa smo seli u auto i krenuli, ali je nastao zastoj u saobraćaju. Onda smo začuli pucnje iznad naših glava pa smo izašli i počeli trčati preko otvorenog terena. Nismo znali kuda idemo ili šta se događa, samo smo čuli automatske pucnje svuda oko sebe. Onda su nas spasili Jehuda i Galit, imali su veliki auto i primili su nas unutra. Spasili su nas", objašnjava Gelbaum.
Preživeli često prolaze kroz vrt i beru lišće koje pretvaraju u biljne čajeve. Priroda je ovde važna. Potreba za prostorom je toliko velika da se grade novi rustikalni šatori kako bi se napravilo mesta za stotine ljudi koji sada dolaze ovamo. Svakodnevno se profesionalni klinički psiholozi mešaju s pristiglim preživelima. Oni su tu da razgovaraju onoliko koliko je potrebno. Dr. Itamar Koen jedan je od njih. Doleteo je iz Londona čim je mogao nakon 7. oktobra. Na pitanje o pričama preživelih, duboko uzdahne.
"Ljudi su doživeli ogromnu količinu boli. Neki od njih su bili krajnje blizu toga da više ne budu ovde. Neki su bili progonjeni i morali su bežati spašavajući svoje živote. Nije bilo puno vremena da se to procesuira, samo se bežalo od masakra. I sada još trebaju funkcionisati, moraju ići dalje", odgovorio je.
BONUS VIDEO
(Mondo/Index.hr/M. Š.)
