Volodomir Zelenski tražio veliku mobilizaciju i još 500.000 vojnika kako bi porazio Rusiju.
Ukrajinska vojska bi da mobiliše još do 500.000 vojnika, rekao je sinoć predsednik Voldimir Zelenski i izneo da je "zamolio vojni vrh" da iznese detalje o toj "veoma osetljivoj stvari" pre nego što on odluči "da li će ispuniti njihovu želju". Takva velika mobilizacija bi koštala Ukrajinu neverovatnih 500 milijardi grivni (12,2 milijarde evra), rekao je Zelenski na konferenciji za medije na kraju godine.
Treba razmotriti i da li će već angažovani vojnici biti rotirani na frontu ili će im biti dozvoljeno da odu kući posle skoro 22 meseca borbe. Statistika Ministarstva odbrane kaže da je ukrajinska vojska u oktobru imala skoro 800.000 vojnika. Ako se uračunaju i Nacionalna garda i druge jedinice, ukupno je jedan milion Ukrajinaca već u uniformi.
Ranije ovog meseca predsednik Rusije Vladimir Putin je vojsci naredio da poveća broj vojnika za skoro 170.000, na ukupno 1,32 miliona. Linija fronta, dugačka 1.000 kilometara, gotovo da se nije pomerala ove godine, a ukrajinska kontraofanziva naišla je na čvrstu rusku odbranu. Sada, sa početkom zime, loše vreme usporava kretanje trupa, stavljajući veći naglasak na upotrebu artiljerije, projektila i dronova.
Zelenski je rekao i da je siguran da će SAD ispuniti obećanje i da će mu dati milijarde dolara pomoći da nastavi borbu protiv Rusije, i otvoreno je odgovorio sa "Ne!" na pitanje da li bi Ukrajina mogla da izgubi rat. On je takođe negirao da je Rusija ove godine bila uspešnija pošto su njene snage uglavnom odbile kontraofanzivu Ukrajine i pojačala je vojnu proizvodnju.
"Rusija nije uspela da postigne nijedan od svojih ciljeva ove godine", tvrdio je Zelenski, iako je priznao da se Ukrajina i dalje suočava s "mnogim izazovima" pošto je potrošila zapadnu vojnu opremu u kontraofanzivi koja nije bitno promenila 1.000 kilometara linije fronta.
Američki Kongres je otišao na božićni odmor bez dogovora da pošalje 61 milijardu dolara Ukrajini, a američko Ministarstvo odbrane kaže da je gotovo ostalo bez novca da pomogne Kijevu posle skoro 22 meseca borbi. Evropska unija je takođe morala da u novu godinu prebaci plan za snabdevanje Ukrajine sa 50 milijardi evra zbog veta mađarskog premijera Viktora Orbana.
Ali Zelenski je tvrdio da nije zabrinut: "Uveren sam da nas SAD neće izneveriti i da će ono što smo dogovorili sa SAD biti ispunjeno", rekao je on. Podrška Zapada je ključna za borbu Ukrajine protiv većeg i bolje naoružanog suseda, a SAD su daleko najveći pojedinačni izvor pomoći. Rusija i dalje brojčano nadmašuje snage Kijeva.
Ukrajina je dobila dodatne sisteme zemlja-vazduh "Patriot", proizvedene u SAD, a i napredne protiv-vazduhoplovne sisteme NASAMS srednjeg do dugog dometa za odbranu od ruskih raketnih napada, rekao je Zelenski, odbijajući da iznosi detalje. To oružje bi pomoglo da se odbiju očekivani ruski napadi na električnu mrežu Ukrajine tokom zime. Dok je Zelenski bio optimističan u pogledu dobijanja dalje vojne i finansijske pomoći od zemalja Evropske unije, bio je manje optimističan u pogledu šansi Ukrajine da se pridruži NATO.
"NATO je za nas najmoćnija opcija. Ali mi još nismo pozvani u NATO. Svi ovi signali do sada o našem članstvu su besmislica. Nismo dobili solidnu ponudu ni od jednog našeg partnera. Teško je zamisliti u ovom trenutku kako se to može dogoditi", rekao je on.
Predsednik Rusije Vladimir Putin je rekao da su ruske snage preuzele inicijativu u Ukrajini i da su u dobroj poziciji za narednu godinu. "Mi efektivno radimo ono što mislimo da je potrebno, radimo ono što želimo", rekao je Putin ruskom vojnom vrhu. Ali Zelenski je sinoć insistirao da od početka invazije u punom obimu 24. februara 2022. Moskva nije uspela da okupira veći deo Ukrajine. Ipak, nije moguće nezavisno verifikovati tvrdnje bilo koje strane o stanju na bojnom polju.
BONUS VIDEO:
(Beta/MONDO/U.M.)
