Kako je prenela iranska agencija IRNA, ruski izaslanik je pozvan u subotu i uručena mu je protestna nota za Moskvu u kojoj Teheran kritikuje saopštenje.
U mogućem znaku kvarenja odnosa između Rusije i Irana, Teheran je pozvao ruskog otpravnika poslova nakon što su Moskva i arapske zemlje u zajedničkom saopštenju osporile iransko pravo na ostrva u Persijskom zalivu. Ovakva svađa je retka između dve zemlje koje su produbile svoje odnose otkako je Moskva izvršila invaziju na Ukrajinu, sa Iranom koji snabdeva Rusiju dronovima za njen rat.
Kako je prenela iranska agencija IRNA, ruski izaslanik je pozvan u subotu i uručena mu je protestna nota za Moskvu u kojoj Teheran kritikuje saopštenje sa prošlonedeljnog 6. arapsko-ruskog foruma za saradnju u kojem se poziva na mirno rešenje konflikta između Irana i Ujedinjenih Arapskih Emirata oko spornih ostrva. Ovo je drugi put ove godine da je Iran pozvao ruskog izaslanika da izrazi protest zbog izjava oko spornih ostrva, nakon onog u julu.
Šta kaže Iran?
Iran je preuzeo kontrolu nad tri ostrva – Abu Musa i Veliki i Mali Tanb – nakon što su se britanske snage povukle 1971. Smatra ih “neodvojivim delom” svoje teritorije. Emirati takođe tvrde pravo na ta ostrva i dugo pritiskaju za rešenje putem prigovora. Ta ostrva dominiraju pristupom u strateškom moreuzu Ormuz, ključnim vodenim putem kroz koji prolazi oko petina svetskog snabdevanja naftom.
U ponedeljak je iranski poslanik Ahmad Avei, reagujući na podršku Moskve arapskim zemljama oko tri ostrva, sugerisao da Rusija preferira da Iran ostane izolovan u svetu. Prema Ecfr.eu, Rusija je sada praktično izjednačena sa Iranom kao jedna od najviše sankcionisanih zemalja u svetu. Avei je u ponedeljak ocenio da je reakcija iranskog predsednika Ibrahima Raisija na Rusiju slaba. "Iznenađujuće je što Iran ne pokazuje snažnu reakciju na ruske poteze" – rekao je on.
Uprkos zbližavanju dve zemlje od početka invazije na Ukrajinu, Avei je rekao da Teheran ne može da očekuje lojalnost od Rusije, koja se u prošlosti svrstala na stranu Iraka u ratu sa Iranom. "Rusi su uvek bili takvi kakvi jesu i niko ne treba da misli da su se promenili. Oni smatraju da ovaj potez doprinosi njihovim prihodima, s obzirom na snažan interes Rusije za petrodolare, prevazilazeći čak i onaj za poslovanje sa Iranom" – rekao je on, preneo je Iranintl.com.
U međuvremenu je bivši ministar spoljnih poslova Džavad Zarif rekao da je prirodno za Rusiju da se ponaša shodno sopstvenim interesima.
Šta je rekla Rusija?
Ranije u subotu je iranski ministar spoljnih poslova Hosein Amirabdulahijan podsetio ruskog kolegu Sergeja Lavrova preko telefona da su suverenitet i integritet među osnovnim principima u odnosima njihove dve zemlje, preneo je “Politiko”. Lavrov je pozvao Amirabdulahijana u utorak uveče i rekao da poštuje iranski teritorijalni integritet nad spornim ostrvima. "Rusija srdačno, iskreno i bezuslovno poštuje teritorijalni integritet Irana. Ovo je nepromenljiva pozicija Moskve" – rekao je Lavrov.
Njegovo Ministarstvo spoljnih poslova je početkom ovog meseca reklo da će Rusija i Iran ubrzati rad na “velikom novom međudržavnom sporazumu”. Detalji nisu navedeni, ali do toga dolazi usled rastućih političkih, trgovinskih i vojnih veza između Moskve i Teherana, na koje Vašington gleda sa zabrinutošću. Iran je protivnik SAD i može pružiti Moskvi vojnu opremu za rat u Ukrajini, gde ova već koristi njihove dronove.
Predsednik Rusije Vladimir Putin je ranije ovog meseca održao petočasovne razgovore u Kremlju sa Raisijem, a Kremlj je prošlog meseca saopštio da dve zemlje razvijaju svoje odnose “uključujući polje vojno-tehničke saradnje”. Nisu komentarisali sugestije Bele kuće da Iran možda razmatra da da Rusiji balističke projektile, preneo je Rojters.
Putin je Raisiju rekao da je rusko-iranski savez preokrenuo tok rata u Ukrajini, navodi britanski “Telegraf”.
Kako je prenela iranska agencija IRNA, ruski izaslanik je pozvan u subotu i uručena mu je protestna nota za Moskvu u kojoj Teheran kritikuje saopštenje sa prošlonedeljnog 6. arapsko-ruskog foruma za saradnju u kojem se poziva na mirno rešenje konflikta između Irana i Ujedinjenih Arapskih Emirata oko spornih ostrva.
Ovo je drugi put ove godine da je Iran pozvao ruskog izaslanika da izrazi protest zbog izjava oko spornih ostrva, nakon onog u julu.
BONUS VIDEO
(Mondo/Blic/M. Š.)
Kako je prenela iranska agencija IRNA, ruski izaslanik je pozvan u subotu i uručena mu je protestna nota za Moskvu u kojoj Teheran kritikuje saopštenje sa prošlonedeljnog 6. arapsko-ruskog foruma za saradnju u kojem se poziva na mirno rešenje konflikta između Irana i Ujedinjenih Arapskih Emirata oko spornih ostrva.
Ovo je drugi put ove godine da je Iran pozvao ruskog izaslanika da izrazi protest zbog izjava oko spornih ostrva, nakon onog u julu.
Šta kaže Iran?
Iran je preuzeo kontrolu nad tri ostrva – Abu Musa i Veliki i Mali Tanb – nakon što su se britanske snage povukle 1971. Smatra ih “neodvojivim delom” svoje teritorije. Emirati takođe tvrde pravo na ta ostrva i dugo pritiskaju za rešenje putem prigovora. Ta ostrva dominiraju pristupom u strateškom moreuzu Ormuz, ključnim vodenim putem kroz koji prolazi oko petina svetskog snabdevanja naftom.
U ponedeljak je iranski poslanik Ahmad Avei, reagujući na podršku Moskve arapskim zemljama oko tri ostrva, sugerisao da Rusija preferira da Iran ostane izolovan u svetu. Prema Ecfr.eu, Rusija je sada praktično izjednačena sa Iranom kao jedna od najviše sankcionisanih zemalja u svetu.
Avei je u ponedeljak ocenio da je reakcija iranskog predsednika Ibrahima Raisija na Rusiju slaba.
- Iznenađujuće je što Iran ne pokazuje snažnu reakciju na ruske poteze – rekao je on.
Uprkos zbližavanju dve zemlje od početka invazije na Ukrajinu, Avei je rekao da Teheran ne može da očekuje lojalnost od Rusije, koja se u prošlosti svrstala na stranu Iraka u ratu sa Iranom.
- Rusi su uvek bili takvi kakvi jesu i niko ne treba da misli da su se promenili. Oni smatraju da ovaj potez doprinosi njihovim prihodima, s obzirom na snažan interes Rusije za petrodolare, prevazilazeći čak i onaj za poslovanje sa Iranom – rekao je on, preneo je Iranintl.com.
U međuvremenu je bivši ministar spoljnih poslova Džavad Zarif rekao da je prirodno za Rusiju da se ponaša shodno sopstvenim interesima.
Šta je rekla Rusija?
Ranije u subotu je iranski ministar spoljnih poslova Hosein Amirabdulahijan podsetio ruskog kolegu Sergeja Lavrova preko telefona da su suverenitet i integritet među osnovnim principima u odnosima njihove dve zemlje, preneo je “Politiko”. Lavrov je pozvao Amirabdulahijana u utorak uveče i rekao da poštuje iranski teritorijalni integritet nad spornim ostrvima.
- Rusija srdačno, iskreno i bezuslovno poštuje teritorijalni integritet Irana. Ovo je nepromenljiva pozicija Moskve – rekao je Lavrov.
Njegovo Ministarstvo spoljnih poslova je početkom ovog meseca reklo da će Rusija i Iran ubrzati rad na “velikom novom međudržavnom sporazumu”. Detalji nisu navedeni, ali do toga dolazi usled rastućih političkih, trgovinskih i vojnih veza između Moskve i Teherana, na koje Vašington gleda sa zabrinutošću. Iran je protivnik SAD i može pružiti Moskvi vojnu opremu za rat u Ukrajini, gde ova već koristi njihove dronove.
Predsednik Rusije Vladimir Putin je ranije ovog meseca održao petočasovne razgovore u Kremlju sa Raisijem, a Kremlj je prošlog meseca saopštio da dve zemlje razvijaju svoje odnose “uključujući polje vojno-tehničke saradnje”. Nisu komentarisali sugestije Bele kuće da Iran možda razmatra da da Rusiji balističke projektile, preneo je Rojters.
Putin je Raisiju rekao da je rusko-iranski savez preokrenuo tok rata u Ukrajini, navodi britanski “Telegraf”.
- Naši odnosi se razvijaju veoma dobro. Molim vas prenesite moje najbolje želje lideru (ajatolahu Aliju) Hamneju. Zahvaljujući iranskom šefu države mi smo dobili dobar zamah u protekloj godini – rekao je on.
Iran je takođe glavna pristalica Hamasa u sukobu sa Izraelom, čiji je premijer Benjamin Netanjahu u razgovoru sa Putinom ranije ovog meseca izrazio “snažno neodobravanje” zbog “opasne” ruske saradnje sa Iranom. “Njujork tajms” ukazuje da Iran, Rusija, ali i Kina podržavaju Hamas u sukobu sa Izraelom. Stručnjaci i zvaničnici kažu da te zemlje ne pružaju samo moralnu podršku već pokreću i otvorene ili prikrivene informacione kampanje kako bi proširile globalni domet svojih stavova na više platformi i jezika.
