Još jedna teška godina za nama.
U turbulentnoj 2023. godini, svet je bio svedok niza događaja koji su obeležili globalnu scenu. Rat Izraela protiv Hamasa, nastavak ruske invazije u Ukrajini, klimatske promene, pandemije, teroristički napadi, politički preokreti, gubitak poznatih ličnosti dodatno su obeležili ovu godinu.
Rat Izraela protiv Hamasa i nastavak ruske invazije u Ukrajini udaljili su svet od mira u još jednoj ratnoj godini, ujedno i najtoplijoj u istoriji u kojoj su svetski lideri pokazali spremnost da fosilna goriva pošalju u prošlost. Bila je to još jedna godina krajnosti. Žestoko se ratovalo na Bliskom istoku i u Ukrajini, "brzo i efikasno" u Nagorno Karabahu, broj izbeglica u svetu nikad nije bio viši, sada ih je 114 miliona, Indijci su u broju stanovnika pretekli Kineze, temperature su rasle rekordno.
Rat Izraela i Hamasa
Hamasov teoristički napad na civile u južnom Izraelu 7. oktobra bio je okidač za žestoki sukob na Bliskom istoku i humanitarnu krizu u Pojasu Gaze. Palestinski militanti ubili su 1200 Izraelaca i oteli oko 240 ljudi. Izrael je, nakon što se pribrao od početnog šoka i velikih propusta u svojoj samoodbrani, očekivano žestoko odgovorio i krenuo u uništenje Hamasa.
Kraj rata nije na blizu. Izrael je upozorio da bi mogao trajati još mesecima. Posledica sukoba je svakako i porast antisemitizma na Zapadu i strah od teorističkih napada u Evropi. Islamističkih napada nije bilo, ali je zato Evropu šokirao pokolj studenata u Pragu na samom kraju godine. Napadač, 24-godišnji student, iz još uvijek nepoznatih razloga ubio je 13 ljudi na praškom univerzitetu.
Rat u Ukrajini
Rat na Bliskom istoku preusmerio je pozornost s ruskog rata u Ukrajini. Ukrajinski predsednik Zelenski neprestano traži veću vojnu i finansijsku pomoć, ali remen se počeo stezati i u SAD-u.
Finska u NATO-u, Prigožinov ustanak
Rusiji susedna Finska službeno je postala 31. članica NATO-a u aprilu, a upravo je ruska invazija na Ukrajinu uticala na to da se Helsinki odluči da nakon višedecinijske vojne neutralnosti pristupi Alijansi. Švedska želi isto, ali je još uvek u čekaonici zbog Turske i Mađarske.
Ruska politička elita je u junu odbila osvetničku kampanju šefa Vagnera Jevgenija Prigožina, koji je bio ogorčen što nije imao podršku vojne elite u ratu u Ukrajini. Njegovi Vagnerovci su zauzeli Rostov i za 24 sata stigli na 200 kilometara od dobro utvrđene Moskve. Iako je tamo već počela da se oseća panika, a Putin je bio besan zbog izdaje, Prigožin je tada zaustavio oklopnu kolonu, navodno na nagovor beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka. Svima je obećana amnestija, a Prigožinu je dozvoljeno da ode u izgnanstvo. Samo dva meseca kasnije, 23. avgusta, poginuo je u avionskoj nesreći pod sumnjivim okolnostima.
Siju treći mandat
Kineski predsednik Si Đinping osigurao je treći mandat u martu i tako postao najmoćniji čelnik te države nakon Mao Cedunga. Britanski kralj Čarls III krunisan je u maju na raskošnoj svečanosti u Londonu. Turski predsednik Erdogan pobedio je u drugom krugu predsedničkih izbora u takođe u maju. U Slovačkoj je početkom oktobra pobedio populista Robert Fico obećanjima da će ukinuti vojnu pomoć Ukrajini, učiniti spoljnu politiku nezavisnom i čvrsto čuvati granicu od ilegalnih migranata.
Trka u svemiru
Trka u svemiru dobila je novi zamah pošto je Indija postala prva zemlja koja je uspešno spustila letelicu na Mesečev južni pol, samo nekoliko dana pošto se ruska razbila o njegovu površinu. Trka do morskog dna bila je, međutim, tragična. Implodirala je podmornica Titan na putovanju vrednom 250.000 dolara po osobi prema olupini Titanika. Poginulo je petoro putnika.
Odlazak javnih ličnosti
Četvorostruki italijanski premijer, milijarder, medijski mogul i politički "šoumen" Silvio Berluskoni preminuo je u 86. godini. Diplomata i naučnik Henri Kisindžer, koji je ostavio neizbrisiv trag u američkoj spoljnoj politici, preminuo je u stotoj godini.
BONUS VIDEO:
(MONDO/N.D.)
