Zima stiže, a Rusija se nada eskalaciji sukoba na Bliskom istoku. Ukoliko uspeju u svojoj nameri, Evropa i Amerika bi mogle da se nađu u velikom problemu sa energentima.
S obzirom na nastavak iscrpljujućeg rata u Ukrajini, nove tenzije na Kavkazu u odnosima između Azerbejdžana i Jermenije i iščekivanje da li će doći do invazije na Pojas Gaze, što bi moglo dovesti do širenja sukoba na ceo Bliskoistočni region, neki zloslutni proroci, jer sve i krize u oblastima glavnih izvoznika nafte i gasa, najavljuju moguću svetsku energetsku krizu, sličnu onoj iz 1974. godine, koja bi ne samo "zamrznula Evropu“, već i definitivno pogurala Evropsku uniju u ekonomsku recesiju i dovesti do političkih poremećaja na globalnom nivou. Kako prenose evropski mediji, skladišta gasa u EU su puna.
Puna su čak 99 odsto, a deo gasa se skladišti, uprkos riziku, čak i u Ukrajini. Kako navodi "Ekonomist", desetine tankera se kreću evropskim vodama u iščekivanju kupaca. Zbog toga ove zime ne bi trebalo da bude problema. Ipak, opreza nikad dosta, pa u svojoj analizi ruska redakcija "Bi-Bi-Sija" navodi da su se ove jeseni dogodila dva događaja koji su ili bi mogli da "ponovo dovedu Evropu na ivicu energetske krize”.
Prvo, piše ruska redakcija Bi-Bi-Sija, počeo je novi rat na Bliskom istoku, a drugo, ono što smatraju veoma značajnim, dogodila se "čudna nesreća” na dnu Baltičkog mora na evropskom podmorskom gasovodu Baltikkonektor. između Finske i Estonije, a cene su naglo porasle. To je posebno podsećalo na sabotažu na rusko-nemačkom megagasovodu Severni tok 2 pre oko godinu dana.
Ali, s druge strane, postoje i umirujuće vesti. Cene nafte su se vratile na nivo pre napada Hamasa na Izrael. Barel je pre napada bio na nivou od oko 85 dolara, pa je skočio na skoro 94 dolara, sa tendencijom rasta i preko 100 dolara, da bi sada, krajem oktobra, pao na oko 86 dolara.
Osim toga, SAD su počele da ukidaju sankcije Venecueli i dozvoljavaju ulaganja u naftnu industriju zemlje. Istovremeno, čini se da najveći arapski proizvođači nafte i gasa nisu voljni da obustave dalje isporuke, uprkos tome što optužuju Evropu za proizraelske stavove.
Kako piše "Dojče Vele", i Saudijskoj Arabiji i Kataru je jasno da su u velikoj meri profitirali od napuštanja Evrope ruskih energenata, koje ne žele da ugroze. Drugo, ali ne manje važno, Kina i neke druge jake azijske privrede (Indija, Vijetnam, Japan, Južna Koreja) postale su najveći kupci arapskih energenata, pa ovim izvoznicima nije u interesu da smanjuju proizvodnju ili povećavaju cene , jer bi to ugrozilo njihovo sve profitabilnije tržište. Sve je moguće, ali nije u njihovom interesu, kažu analitičari, napominjući da su i Katar i Saudijska Arabija mnogo čvršće utkani u globalnu ekonomiju nego što su bili tokom Jom Kipurskog rata 1973. godine, kada se dogodila najveća energetska kriza u istoriji.
“Katar je, kao i druge zemlje, profitirao od evropskog odbijanja ruskog gasa. Veoma je zainteresovan za očuvanje tog tržišta. Međutim, nisam sigurna da će oni odlučiti da namerno prekinu snabdevanje”, rekla je za Bi-Bi-Si Agata Loskot-Strahota iz Brigelovog istraživačkog centra i dodala da je Katar voljan da kalkuliše i održava neizvesnost kako bi uticao na cene.
Uprkos stalnim verbalnim pretnjama, ni Hezbolah ni Iran, kao mentori Hamasa, nisu se direktno uključili u sukob, pogotovo što su svesni da, kako stvari stoje, arapske zemlje, uprkos njihovoj podršci Palestincima, nisu toliko "ratoborne kao Iran", ali su veoma aktivni na diplomatskom nivou. Osim toga, niko od onih koji imaju veze sa Izraelom ih nije ispitivao.
Konačno, i Saudijska Arabija je otvoreno rekla da samo "zamrzava“ i da ne završava razgovore o normalizaciji odnosa sa Izraelom. Podsetimo, mnogi su skloni da pomisle da je cela kriza u odnosima Izraela i Hamasa počela da bi se zaustavilo saudijsko priznanje Izraela.
Mnogi analitičari kažu da se vojno umešanost arapskih država u ovu situaciju teško može očekivati. Stoga, navodi "DV", strahovi Zapada i nade Rusije u širenje sukoba na Bliskom istoku i u novu energetsku krizu nisu bili opravdani, a nemačka industrija, kao najjača u EU, ne najavljuje da je ugrožena. trenutnom situacijom u pogledu izvora energije i krizom na Bliskom istoku.
Ne treba, međutim, zanemariti poziciju Rusije, kojoj, zbog svojih problema, političkih i sve više ekonomskih, odgovara eskalacija i širenje sukoba na Bliskom istoku. Mnogi analitičari stoga smatraju da je propalestinski stav Moskve. Podsetimo, delegacija Hamasa nedavno boravila u Rusiji, ali se ipak nije sastala sa Putinom. U velikoj meri povezan je sa nadom da će eskalacija sukoba, posebno širenje sukob i umešanost Irana i arapskih zemalja, doveli su ne samo do povećanja cena nafte, već i do nestašica.
Prema ovome, najgorem scenariju kojem se Moskva nada, u rat bi se uključio ne samo Hezbolah, već i direktno Iran, što verovatno, smatraju u Kremlju, ne bi bilo bez angažovanja okolnih arapskih država. To bi izazvalo prekid isporuka nafte i gasa iz država Persijskog zaliva, što bi, prema ruskim projekcijama, ponovo povećalo interesovanje za njihove energente.
To bi, prema analizama pojedinih prorežimskih ruskih medija, nateralo Evropu da ponovo "klekne pred Rusijom” i počne da moli ruske proizvođače energenata ako ne žele recesiju i "društvene nemire”. Osim toga, Rusija igra na tu kartu jer su joj potrebna sredstva da nastavi rat u Ukrajini i da izbegne recesiju koja joj diše za vratom.
Naime, oni su već morali da rebalansiraju budžet i smanje budžetske apetite za narednu godinu. Doduše, zato neki zapadni analitičari smatraju da ustupci Venecueli i Azerbejdžanu i povećanje američke proizvodnje mogu ublažiti ili prikriti ovaj apokaliptični Putinov scenario.
Podsetimo, EU je pre rata nabavljala nešto manje od 50 odsto gasa iz Ukrajine (neke istočnoevropske zemlje su gotovo u potpunosti zavisile od ruskih energenata), ali je za samo godinu i po rata EU smanjila njena zavisnost od ruskog gasa na oko deset odsto sa tendencijom daljeg pada. Rusija je u nevolji, pa joj svakako odgovara da produži neizvesnost na Bliskom istoku, ali i da dovede do širih sukoba.
BONUS VIDEO:
(MONDO/Jutarnji list)
