Mašinerija vladajuće stranke kontrolisala svu vlast postavivši sistem na takav način da njeni članovi uvek budu na vrhu.
Liberija je mala zemlja na zapadnoj obali Afrike. Osnovana 1847. od strane slobodnih afroamerikanaca i bivših robova, dugo vremena je bila jedna od retkih nezavisnih država na tom kontinentu. Imala je politički sistem po uzoru na onaj u Sjedinjenim Američkim Državama.
Međutim, nakon 1878. državom je počela da dominira jedna stranka (True Whig Party). Iako su i dalje postojale opozicione stranke, a kampanje za izbore bile žive i burne, u suštini je to bila jednopartijska država u kojoj je mašinerija vladajuće stranke kontrolisala svu vlast postavivši sistem na takav način da njeni članovi uvek budu na vrhu.
I tako dolazimo do predsedničkih izbora 1927. godine na kojima su kandidati bili "vigovac" i aktuelni predsednik Čarls D. B. King kome je to trebalo da bude treći mandat, i opozicionar Tomas J. Fokner iz Narodne partije. Nakon što su svi glasački listići prebrojani, rezultat je bila ubedljiva pobeda aktuelnog predsednika. Brojke su bile jasne - 229,527 glasova dobio je Čarls King, naspram 8,992 glasova za Foknera.
Problem? U tom trenutku cela Liberija je imala samo oko 15 hiljada birača sa pravom glasa! Drugim rečima, statistički, izlaznost birača u Liberiji 1927. bila je veća od 1.660 posto!
Naravno da se opozicija žalila. I naravno da je tamošnji vrhovni sud izbore proglasio potpuno regularnim. Iz tog razloga, ni do danas nije baš najjasnije kako je došlo do krađe. Jedni kažu da su pripadnici vladajuće partije glasali više puta. Drugi da je vojska dovodila robove iz okolnih kolonija i primoravala ih da glasaju. Kako bilo, izgleda da se neko "debelo" zabrojao, pa su ovi izbori ušli u Ginisa po neslavnoj tituli "najpokradenijih" u istoriji.
A šta je bilo sa Čarls Kingom?
Neposredno posle izbora, opozicija je optužila članove vladajuće partije da u svojim kućama koriste ropski rad i prodaju ljude španskim kolonijama. Uprkos vladi koja je poricala odgovornost i odbijala saradnju, Liga naroda je osnovala “Međunarodnu komisiju za istragu o postojanju ropstva i prisilnog rada u Republici Liberiji” u uputila tim sačinjen od stranih stručnjaka u Liberiju.
Godine 1930. objavljen je izveštaj koji je, iako nije mogao da dokaže optužbe za prinudni rad i ropstvo, umešao vladine zvaničnike, uključujući predsednika i potpredsednika, da profitiraju od prinudnog rada koje je izjednačeno sa ropstvom. Bilo je i predloga da se Liberija stavi pod protektorat. Kao rezultat toga, Predstavnički dom je započeo proceduru opoziva Kinga, koji je ubrzo nakon podneo ostavku.
BONUS VIDEO:
(Istorijski zabavnik/MONDO/U.M.)
