Prema podacima službe za klimatske promene Kopernikus, 2023. godina proglašena je za najtopliju u istoriji, a prouzrokovana je kako ljudskim faktorom, tako i prirodnim.
Procenjuje se da je zbog paljenja ogromne količine fosilnih goriva, temperatura porasla za 1.48 stepeni Celzijusa. Kako prenosi BBC, nakon sprovedenih analiza pokazalo se da skoro svaki dan od jula beleži sve veću temperaturu vazduha, koja nije tipična za ovo doba godine.
Profesor atmosferskih nauka na Univerzitetu u Teksasu, Endru Desler, smatra da nas ovaj svetski rekord sve više približava probijanju svetskih klimatskih ciljeva.
"Ono što me najviše pogodilo nije to što je 2023. najtoplija godina, već da je daleko nadmašila prethodni rekord", rekao je Desler.
Na grafikonu ispod nalazi se vizuelni prikaz prosečnih temperatura na svetu od 1940. do 2023. godine. Crvena linija predstavlja margina koja se odnosi na 2023.godinu, dok su sivim linijama označene godine od 1940. do 2022. godine. Profesor Desler ističe da su ovi podaci zaista zapanjujući, budući da je prosečna temperatura u julu 1940. godine iznosila približno 15 stepeni Celzijusa, dok je za isti ovaj period 2023. godine ona izlosila preko 17 stepeni Celzijusa.
Opšte je poznato da je svetska temperatura mnogo veća danas, nego pre 100 godina. Razlog tome jeste neprekidno ispuštanje gasova, poput ugljen-dioksida, u atmosferu. Zbog veoma komplikovanog načina na koji se klima funkcioniše, pre 12 meseci, nijedno veće naučno telo nije moglo da predvidi da će upravo prethodna godina biti najtoplija do sada. Iako je na početku godine samo mali broj dana oborio rekorde temperature vazduha, u drugoj polovini godine krenuo je njihov vrtoglav porast.
U kalendaru ispod prikazan je svaki dan u 2023. godini, a najtamnijom crvenom bojom označeni su dani kada je oboren svetski rekord u temperaturi. Tako možemo videti da je od juna gotovo svaki dan predstavljao novi rekord.
Uticaj prirodnih faktora
Ovo povećanje temperature je uglavnom povezano klimatskim fenomenom zvan El Ninjo. Tokom El Ninjo oscilacija topla voda se vraća prema kontinentalnom delu, što dovodi do ispištanja više toplote u atmosferu stvarajući vlažniji i topliji vazduh. Sve ovo se odražava na temperaturu i ona u tom perodu raste za oko 0,2 stepena Celzijusa.
Kako prenosi BBC do prelaska na ovaj fenomen došlo je zbog dugotrajnog zagrevanja izazvanog ljudskim faktorom. U ovoj fazi temperature vazduha su povećane, a njeni puni efekti nisu se očekivali do početka 2024.godine. Zbog svih ovih dešavanja naučnici su ostali u čudu i ne mogu sa sigurnošču da kažu šta se dešava sa klimom.
Posledice uočljive širom sveta
Ovo globalno povećanje temperature prouzrokovalo je brojne vremenske neprilike u različitim delovima sveta. Tokom protekle godine došlo je do šumskih požara širom Kanade i SAD, kao i do suše i poplava u delovima istočne Afrike. Generalni sekretar Svetske Meteorološke organizacije, Peteri Talas, naglasio je da se ovde radi o mnogo većem problemu nego što su statistički podaci.
"Ekstremni uslovi i vreme uništavaju život, kao i sredstava za život i to na dnevnom nivou", istakao je Talas.
Kako su se ove temperaturne promene odrazile na celokupnu klimu i život na Zemlji pokazuju podaci iz 2023. godine prema kojima se led na Antarktiku sve više topi i dostigao je neverovatan minimum. Takođe, došlo je do masovnog topljenja glečera u zapadnoj Severnoj Americi i evropskim Alpima, što je dovelo do porasta nivoa mora.
Da li će se temperaturni rast nastaviti?
Skoro 200 zemalja, na konferenciji u Parizu, složilo se da će ograničiti rast temperature kako bi izbegli ozbiljne posledice globalnog zagrevanja. I pored toga, ocenjuje se da će 2024. godina oboriti novi temperaturni rekord i da će nadmašiti godišnji prag zagrevanja od 1.5 stepeni Celzijusa.
Poslednje upozorenje došlo je ubrzo posle COP28, klimatskog samita Ujedinjenih nacija, gde su se zemlje po prvi put složile da je ključno da se u narednom periodu pozabave glavnim uzročnikom klimtaskih promena, a to je ljudski faktor, odnosno sagorevanje fosilnih goriva. Prema rečima profesora klimatskih nauka na Imperijal koledžu u Londonu, Frederiku Otu, akcenat upravo treba da bude na obnovljivim izvorima energije, kao i električnim vozilima, na taj način postoji mogućnost da se ovaj limit od 1.5 stepeni Celzijusa održi na duži rok.
"Iako dostignemo porast od 1.6 stepeni Celzijusa, to će biti mnogo bolji rezultat nego onaj koji bismo imali ako odustanemo i tako završimo na povećanoj temeraturi od 3 stepena Celzijusa, gde će nas trenutna politika i odvesti", rekao je Oto.
Leto u Srbiji 2023.
Prema podacima Republičkog Hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) leto 2023. godine je jedanaesto najtoplije u Srbiji. Srednja temperatura vazduha kretala se od 20.4 do 18.2 stepena Celzijusa, pa je iz tog razloga svrtstana u kategoriju ekstemno toplo. Najtopliji dan u prethodnoj godini bio je 25. jun sa temperaturom od 39 stepeni Celzijusa izmerenoj u Dimitrovgradu.
(Mondo/ BBC)
