Nemci su skoro najnesrećniji građani EU-a: na skali od 0 do 10 oni opšte zadovoljstvo životom ocenjuju sa 6,5. Gora je samo Bugarska, na dnu tablice. Najsrećniji su Švajcarci i Austrijanci. Hrvati su u sredini sa 6,8.

Uprkos pandemiji, krizama i ratovima, većina Evropljana je i dalje veoma zadovoljna, glasi rezultat poslednje ankete sprovedene u Evropskoj uniji, koji je sada objavio evropski zavod za statistiku Eurostat. Ova institucija prikuplja podatke iz svih sfera života koje su relevantne za evropsku politiku, a takođe redovno provodi ankete u zemljama članicama EU, a ponekad i u drugim evropskim zemljama.

Evropljani su u proseku zadovoljni životom

Evaluacija koja je sada objavljena zasniva se na anketi iz 2022. godine u kojoj je od ljudi širom Europe traženo da ocene svoje zadovoljstvo životnom situacijom na skali od 0 do 10. Stanovinci EU-a su svoje zadovoljstvo životom u proseku ocenili sa 7,1 bodova. U 18 od 27 zemalja EU zadovoljstvo životom je ocenjeno istom ocenom kao što je prosek EU-a ili višom.

U svim zemljama osim u Bugarskoj, koja je dobila najgoru ocenu, prosečne ocene zadovoljstva životom bile su iznad šest, što znači da se većina ljudi u EU izjasnila da su više zadovoljni, nego nezadovoljni. Razine zadovoljstva su se neznatno približile tokom različitih faza ovog istraživanja – što je verovatno znak da EU srasta u celinu.

Nemci sve nezadovoljniji

Berlin Nemacka (1).png
YouTube/Screenshot Berlin

Na poslednja tri mesta su Bugarska (5,6) Nemačka (6,5) i Grčka (6,7). Hrvatska je u sredini tabele sa prosečnom ocenom 6,8. Pritom valja naglasiti da je zadovoljstvo životom tokom proteklih deset godina je u Grčkoj poraslo za 0,5 bodova. U Bugarskoj je ocena zadovoljstva 2013. bila samo 4,8 – tako da je bilo više nezadovoljnih nego zadovoljnih. Od tada, se ova vrednost poboljšala za čak za 0,8 bodova.

U Hrvatskoj je stupanj zadovoljstva u deset godina članstva u Evropskoj uniji takođe porastao: za 0,5 bodova sa tadašnjih 6,3 na sadašnjih 6,8. S druge strane, Nemačka se značajno pogoršala. Kod Nemaca je zadovoljstvo životom opalo za 0,8 bodova – što je najveći pad među svim zemljama EU-a.

A na samom vrhu najzadovoljnijih je Švajcarska s prosečnom ocenom 8,0 – zemlja koja nije članica EU-a, ali se često pojavljuje u studijama Eurostata. Najviša ocenu od zemalja EU-a je dobila Austrijia (7,9). Slede Finska, Poljska i Rumunija (svaka po 7,7), Belgija i Holandija (obe po 7,6). Građani Kipra su zabeležili najveći porast zadovoljstva u EU-u s povećanjem od 1,0 boda na 7,2.

Obrazovaniji su zadovoljniji

U kojoj zemlji EU ima najviše srećnih ljudi, a u kojoj najmanje
MONDO/Stefan Stojanović Diploma

Eurostat je razmatrao i posebne faktore koji život mogu učiniti prijatnijim, ili ga zagorčati. Tako su na primer odvojeno tražene informacije o materijalnim uslovima života kao što su prihodi ili stanovanje, zdravlje, obrazovanje i sigurnopst. I teme poput koje se tiču kvalitete slobodnog vremena, aktivnosti s drugim ljudima i društvene kohezije takođe su igrali ulogu u studiji Eurostata, ali ti podaci još nisu u potpunosti objavljeni.

Upadljivo je da su u svim zemljama EU-a ljudi sa višim stupnjem obrazovanja sretniji od onih sa nižim. Ova razlika je najveća u Slovačkoj (1,6 bodova između osoba bez škole i onih s fakultetom), Rumuniji i Bugarskoj (po 1,5 boda).

Osim toga, u većini zemalja mlađi (15-29 godina) su zadovoljniji životom od starijih sa 65 i više godina: samo je u Skandinaviji, Irskoj, Hilandiji i Luksemburgu obratno.

BONUS VIDEO: PSIHOLOG OTKRIVA ŠTA SE KRIJE IZA PRAZNIČNE DEPRESIJE Reč je o nečemu sasvim drugom sa čime se može izboriti na JEDNOSTAVAN NAČIN

PSIHOLOG OTKRIVA ŠTA SE KRIJE IZA PRAZNIČNE DEPRESIJE Reč je o nečemu sasvim drugom sa čime se može izboriti na JEDNOSTAVAN NAČIN Kurir televizia

(Mondo/n1.ba/M. Š.)